Tokom pauze izmedju 2 trke najbržeg cirkusa na svetu, pokušaćemo da odgovorimo na jedno vrlo zanimljivo pitanje
Daleko od očiju prosečnog fana Formule 1 i iza kulisa, Formula 1 prolazi kroz sledeću tehnološku promenu po pitanju pravila o pogonskim jedinicama. Upravljaččko telo, timovi i druge zainteresovane strane imaju pred sobom težak zadatak da pojednostave sport kako bi ostao interesantan fanovima dok usput treba zadržati i tehnološki nivo koji je potreban da bi se proizvodjači zadržali i nastavili da se takmiče.
Formula 1 je jedinstvena u svojoj vezi sa tehnologijom kada su u pitanju vrhunski sportovi. Dok predstavlja takmičenje vozača na stazi, to je takodje trka izmedju velikih timova inženjera, koji rade sa visoko specijalizovanom opremom, dok veliki proizvodjači automobila pokušavaju da se dokažu kada je u pitanju kreiranje najbolje pogonske jedinice.
Ali koliko je zapravo važan ovaj tehnološki aspekt? Da li ide predaleko – potkopati ljudski element tako što će se smanjiti uticaj vozača na rezultat?
Ili su decenije konstantnog tehnološkog razvoja fundamentalni deo prirode i privlačnosti Formule 1?
“Nešto što je razlikuje od ostalih je konstruktorska dimenzija ali nema mnogo konstruktora,” izjavio je bivši tehnički direktor Williamsa, Pat Symonds. Dalje dodaje, “U profesionalnom autosportu Formula 1 je jedino takmičenje jednoseda sa otvorenim točkovima koja ima taj tehnički sadržaj i to je vrlo važno. Znam da ima mnogo njih koji misle da to nije mnogo važno, i kao inženjer ne bih rekao da je tehnologija na prvom mestu liste stvari koje čine Formulu 1 onim što jeste. Ali ono o čemu se mora pričati je ogroman napredak, razvoj i promene u Formuli 1 su nešto u čemu narod uživa.”
Symonds takodje naglašava da je tehnološka inovacija dovela do revolucije u mnogo sportova, kao što su biciklizam, čak i tradicionalni ‘atletski’ sportovi kroz razvoj performansi ljudi.
Tehnologija uglavnom predstavlja napredak, tako da bi svaki pokušaj da se ovaj aspekt Formule 1 uspori bio posmatran kao nazadan.
Za šefa nove ekipe u Formuli 1, Genea Haasa, tehnološki aspekt je ono što Formulu 1 čini jedinstvenom u sportskom svetu.
To se ogleda u promeni granica razvoja pogonske jedinice i šasije. Tehnologija se uvek menja, što je čini vrlo, vrlo interesantnom i razdvaja trkanje od ostalih sportova gde se ljudi bore jedni protiv drugih – sportovi gde se koriste palice i/ili lopte, ili slično. Proizvodjačima automobila treba da bude izazov da proizvedu nešto što je cilj tehnologije – da se proizvodjači bore jedni protiv drugih i vozači jedni protiv protiv drugih.
Formula 1 u kojoj se samo bore vozači nije Formula 1. Ali ova zavisnost od tehnologije je istovremeno i dobra i loša stvar.
Sa jedne strane čini da se Formula 1 ističe, pružajući joj priliku da predstavlja pomeranje granica fizičkih mogućnosti, željom za većom brzinom.
Sa druge strane, tehnološki aspekt je koren mnogih problema – stvara smešno skupu trku u razvoju šasija i pogonskih jedinica, čime se sve više smanjuje uticaj veštine vozača, i smanjuje verovatnoću manjih razlika i više duela na stazi zbog kompleksnosti automobila.
Šef ekipe Red Bull, Christian Horner, veruje je da je trenutno sport previše nagnut ka tehnološkoj kompleksnosti i zbog toga skup:
“Tehnologija ima svoju ulogu i bitno je da kroz nju držimo proizvodjače zainteresovanim za sport, ali ona ne bi trebala da diktira sve što radimo,” smatra Christian Horner. „Tehnologija toliko agresivno gura troškove da se čini elitističkom. Kako kompanija kao što je Honda može toliko da se muči pod novim pravilima će šamo odvratiti druge proizvodjače, jer je previše kompleksno, previše je specijalizovano. Neki delovi tehnologije se moraju odbaciti. Automobili se moraju napraviti da budu jednostavniji i samim tim da se smanje troškovi proizvodnje automobila, čime se postiže stabilnost, jer se sa stabilnošću dobija konvergencija i u realnosti troškovi se smanjuju. Poslednje što želimo je da imamo jedan te isti automobil i jednu te istu pogonsku jedinicu na celom gridu, ali da smo tim a ne konstruktor, vodjen Haas modelom – preduzetnici koji mogu da dodju, upravljaju ekipom i takmiče se. To bi dovelo mnogo više vozača kojima je mesto u Formuli 1, nego one koji su tu samo zbog čekova koje donose sa sobom.”
Šef ekipe Honde u Formuli 1, Yusuke Hasegawa, je izjavio da je upravo ovaj ekstremni tehnološki izazov ono što održava interesovanje kompanije za takmičenje u najbržem cirkusu na svetu.
“Ta Formula 1 je najbolja – vrhunac tehnologije – je vrlo važan,” rekao je. “To je razlog našeg priključivanja ovom svetu.”
Poruka je jasna. Honda se možda muči da bude konkurentna trenutno, ali bez pravila koja forsiraju razvoj najbolje moguće tehnologije pogonske jedinice, zainteresovanost proizvodjača bi opala.
Ali da li je i toliko važno da li interesoavnje ljudi za Formulu 1 zavisi više od ljudskog elementa?
Tehnološki determinizam u Formuli 1 nam stvara muke prilikom poredjenja veštine vozača, zbog velikog uticaja parametara tehnologije na vozačke performanse.
Paul Hembery, predstavnik Pirellija veruje da su vozači ti koji treba da preuzmu mesto pod reflektorom u Formuli 1 i da oni budu razlog rezultata a ne tehnologija.
“Tehnologija je u mogućnosti da dominira sportom i verovatno smo usput izgubili nešto što je gledaocima vrlo važan faktor kada gledaju ovaj sport – da je vozač glavna figura prilikom ostvarenja rezultata. To je ono što će u budućnosti privlačiti ljude da prate Formulu 1, jer ljudi žele da se ugledaju na vozače i moramo biti sigurni da kada se trka završi, onaj koji je prvi prošao kroz cilj imao veliki uticaj na svoj rezultat. To ne znači da samo vozač treba da bude odgovoran za svoj rezultat, ali je pitanje koje se najviše postavlja kada radite u Formuli 1 je ‘Ko je najbolji vozač?’ To je pitanje na koje trebamo da tražimo odgovore.”
Ozbiljna stvar je upravo rebalansirati tehnološke aspekte u poredjenju sa nekim durgim aspektima Formule 1, pojednostaviti ih kako bismo samu vožnju i trkanje vratili u prvi plan kako bi Formula 1 bila privlačnija.
Generalni direktor ekipe Renault F1, Cyril Abiteboul, je dao dosta dobar plan kako pristupiti ovom problemu:
“Treba nam mnogo preciznija definicija šta je Formula 1 ili šta će biti u narednih nekoliko godina, misleći prvenstveno na balans zabave i prikazivanje tehnologije,” smatra Abiteboul. “Jer te dve stvari pokušavamo da usaglasimo ali se one više sudaraju nego što imaju zajedničkih tačaka. Ne trebate trošiti bogatstvo da biste dostigli brzinu. To je kombinacija različitih regulatornih ograničenja plus potreba za brzim automobilima čini ovaj svet toliko skupim. Ali takodje, možemo imati vrlo, vrlo brz automobil – mnogo brži od onog kojeg imamo sada – za samo delić troškova. O tome ne treba razmišljati. Treba samo pozvati Bruna Michela iz GP2 i on će za pet minuta pripremiti format koji je mnogo brži i mnogo zabavniji za gledanje u odnosu na Formulu 1. Ono što je jasno je da će se izgubiti prikazivanje najnovije tehnologije i to će biti problem za većinu ljudi koji finansiraju Formulu 1. Postoji plan koji je apsolutno koncentrisan na zabavu – vrlo brzi automobili, najbolji vozači. Sa druge strane je nešto totalno slobodno iz perspektive tehnologije, neverovatno skupo, i iskreno, Sauber ili Force India, ili čak Williams, nikad ne bi mogli da budu tu.”
Gledajući sve ovo, obišli smo krug i vratili se na početak. Sada, Formula 1 se nalazi tačno izmedju ova dva ekstrema. Želimo zabavu, želimo da su svi timovi konkurentni; ali nažalost, uzevši u obzir pravila, nisu svi timovi u mogućnosti da budu uvek konkurentni. Sada se donosi odluka – zabava? Ili čista tehnologija? Ne čini se da je moguće ukomponovati ih. Sledi kompromis i šta god da bude odlučeno ozbiljan uticaj na budućnost sporta jer Formula 1 ne može da ignoriše neki od elemenata koji je čini.
