„Pritisak je bio ogroman, moja nervoza se odrazila na tim“.
Jorge Martin i Pramac tim su ozbiljno uzdrmali fabrički Ducati, posebno u drugom delu sezone. Osvojili su titulu u Šampionatu timova, a španski as se do poslednje trke borio za naslov prvaka sveta.
Iza njih je godina za pamćenje, iako je ostao gorak ukus u ustima zbog činjenice da je na kraju Bagnaia odbranio titulu. Prilikom nedavnog gostovanja na jednoj španskoj televiziji, Jorge Martin je pričao o završnici sezone i o tome kako sada, hladne glave, vidi sve što se dešavalo.
„To je bila duga sezona, svašta se dešavalo. Moj cilj na početku godine je bio plasman u Top3 i stoga moram da budem zadovoljan. Mnogo sam napredovao i naučio sam šta znači biti istrajan“, kazao je Martin.
U Valensiji je bio na korak od trona. Pobeda na sprintu je ulila nadu navijačima na tribinama, ali je u nedelju sve bilo gotovo već u početnim krugovima.
„Nisam izgubio titulu na poslednjoj trci. U završnici sezone sam bio opsednut pobedom. Osećao sam se nadmoćno, želeo sam da ponizim rivale. Međutim, desila se trka u Indoneziji i to je ono što me još uvek boli. Pritisak je bio ogroman i postao sam vrlo napet. To nije bio srećan period i moja nervoza se odrazila na tim. Bio sam vrlo grub prema njima. Ipak, shvatio sam da taj stav ne funkcioniše, bila je to važna lekcija“.
Martin je naučio da za konačni trijumf nad glavnim rivalom nije dovoljna samo brzina. Uz izuzetan instinkt koji poseduje, mora da ima dobru strategiju.
„Postoji hiljadu stvari o kojima treba razmišljati. U trci ima mnogo upravljanja, a ne samo davanja gasa. Bio sam odličan na sprint trkama jer je to čista brzina i instinkt, to je moja jača strana. Međutim, mora se razmišljati o strategiji. Naredne godine vidim sebe ponovo u borbi za titulu, ali moram da spojim mnoge stvari. Nivo će biti veoma visok, svake godine se povećava. Ali, moramo da izdržimo i da budemo još bolji“.
Uprkos tome što je deo Ducati porodice, Martin se ne trudi previše da sklapa prijateljstva sa ostalim vozačima. Od svih rivala, on izdvaja samo Aleixa Espargara:
„Jedino se sa njim slažem, to je skoro bratski odnos. Aleix se brine o meni od moje 16. godine. Nije isti osećaj kada treba njega da preteknem u odnosu na sve druge. Naravno, uvek ću ići punim gasom, ali poštovanje je ogromno. Ne pretvaram se da sam prijatelj sa ostalima, oni su moji rivali“, priznao je Martin.