„Promenio sam se, nisam više ono divlje dete kakvo sam bio“.
Do kraja MotoGP sezone su ostale još tri trke. Upravo toliko će trajati Millerova saradnja sa Ducatijem, a nakon Valensije Australijanac će staviti tačku na taj deo karijere i otpočeti novo poglavlje u KTM-u.
O rastanku sa ekipom u kojoj je doživeo neke zvezdane trenutke, kao i o aktuelnoj temi koja se tiče timskih naredbi, Miller kaže:
„Nedostajaće mi mnogo toga, ali ne i broj događaja u kojima moram da učestvujem (smeh). Tehničari, ekipa, Gigi, profesionalizam i veliki talenat celog tima-to će mi nedostajati. Ducati je sada na meti, slično kao i Ferrari u Formuli 1. Lica šefova su vidljiva, oni otkrivaju mnogo više od drugih i to ih čini ranjivim. Stalno ih kritikuju, priča se o timskim naredbama… Međutim, šta ako nijedan od Ducatijevih vozača ne vodi? Ne možete smisliti savršen plan, nekada se dese besmislene stvari. Po mom mišljenju, ono što se desilo u Motegiju, kada su se u sredini grupe borili Pecco i Enea, je bilo glupo. Tu se videlo kako izgleda kada vozač nema jasne ideje. Bio sam već bio u toj poziciji sa Doviziosom i sa Bagnaiom. Savršeno dobro sam znao svoju ulogu, nema slave u borbi za četvrto ili peto mesto. Međutim, ovi momci su mladi i gladni. Naravno, Ducatijev jedini cilj je osvajanje ovog prokletog prvenstva“.
Komentarišući dosadašnji deo sezone i svoje uspehe, Miller se prisetio nekih asova koji su ostavili svoj trag u MotoGP istoriji:
„Uvek sam se ugledao na Stonera, Lorenza, Bagnaiu, Rossija…vozače koji su bili u stanju da vode od starta i da ostanu na čelnoj poziciji sve vreme. Bili su moji idoli i zamišljao sam sebe kako to radim. Sada ne bih želeo da zvučim arogantno, ali niko ne pobeđuje slučajno u četiri MotoGP trke. Jedna može biti, ali četiri, ne“, rekao je Jack komentarišući svoje trijumfe.
Ono što je jasno svakome ko prati Millerovu karijeru je da je tokom godina mnogo napredovao kao ličnost i kao profesionalac. Pre naredne trke koja se vozi u njegovoj domovini, Australijanca čeka venčanje, a kako sam kaže, emotivna stabilnost mu je bila neophodna:
„Ovo je najbolje vreme u mom životu. Sada me prati moj najbolji prijatelj i osećam se kompletno, srećno. Doslednost je nešto na čemu sam mnogo radio. Imati miran i stabilan život kod kuće. Ne biti uvek sam u Andori, već imati nekoga sa kim se može razgovarati (osim psa). Volim svoj posao, okružen sam neverovatnim ljudima i mogu da radim ono o čemu sam oduvek sanjao. Promenio sam se, nisam više ono divlje dete kakvo sam bio. Naučio sam mnogo, ne samo kao vozač već i kao osoba. Shvatio sam kako da postanem čovek kakav jesam, na osnovu grešaka i uspeha koje sam napravio. Ne bih menjao svoju priču ni za šta na svetu“, poručio je Miller.