Vozač Yamahe razočarao brojne navijače u Mugellu jednim od svojih najlošijih izdanja
Valentino Rossi je oduvek bio heroj Mugella. Legendarnu stazu svake godine poseti ogroman broj fanova koji, pre svega, dolaze kako bi videli njegov trijumf. Trka za VN Italije je čuvena po „ludoj“ atmosferi koja, se kreira za legendarnog Doctora.
Međutim, u nedelju su mnogi napustili Mugello pognute glave. Prvi trijumf Petruccija na Ducatiju je donekle ublažio razočarenje italijanskih navijača, ali ono što zabrinjava Rossijeve fanove je činjenica da nešto ozbiljno ne štima ove godine.
Doctor je svoju nedeljnu trku upropastio već na kvalifikacijama. Posle starta sa 18.mesta, malo je napredovao, ali ga je kontakt sa Mirom vratio na začelje. Iako je potom odvezao nekoliko veoma brzih krugova, pad u krivini Arrabbiata 2 je stavio tačku na jedan od njegovih najlošijih vikenda.
„Došli smo u Mugello znajući da će biti teško, ali smo se ipak nadali da možemo da budemo konkurentni. Međutim, na treninzima se videlo da nismo brzi. Zabrinuo sam se kada sam shvatio da se mučim u omiljenoj krivini. Start sa začelja grida je uvek težak. Nisam imao dobar tempo, a posle kontakta sa Mirom sam sve izgubio“.
„Mnogo smo spori, to se najbolje vidi na pravcu. Takođe, nemamo ni dobro ubrzanje, što se najbolje vidi u vožnji drugih Yamaha. Čak i kada krenu sa dobrih startnih pozicija, do prve krivine padnu u poretku na 6. ili 7.mesto. Najveći problem je to što se stvara sve veća razlika između Yamahe i ostalih. Nije u pitanju samo brzina, patimo u svim aspektima. Jaz je ogroman“, izjavio je Rossi.
Iako je bio vidno razočaran, Doctor nije propustio priliku da pohvali svog brata Marinija, kao i pobednika MotoGP trke, Danila Petruccija:
„Veoma sam srećan zbog Danila. Mi imamo dobar odnos, viđamo se i van staze. On je mnogo dobar momak. Gledajući ga kako plače na podijumu, skoro sam se i ja rasplakao. Pobeda na VN Italije je san. Trijumf na Ducatiju u Mugellu je verovatno jedna od najboljih stvari u karijeri, osim osvajanja Svetskog prvenstva. Želim da čestitam i mom bratu, koji je zauzeo drugo mesto. Vidio sam da nije samo zadovoljan, već da je bio ophrvan emocijama. Mnogo sam srećan zbog njega“.