Trkačka sezona 2018 sa sobom nosi mnogo pitanja, od čijih odgovora zavisi budućnost autosporta.
“Budućnost je uvek u pokretu”, rekao je jedan niski, zeleni vanzemaljac, još uvek nedefinisane rase, dugačkih, špicastih ušiju Luku Skajvokeru još davne 1980. godine, a moglo bi se reći da se to može primeniti i na ovom primeru.
Počećemo od, već zaboravljenog, Svetskog šampionata turing automobila (WTCC), koji će od ove sezone zameniti Svetski kup turing automobila (WTCR), u Eurosportovoj režiji, ali sa mnogo održivijim, TCR konceptom, doduše nešto skupljim nego u slučaju TCR Internacionalne serije. TC1 pravila, primenjivana u WTCC-u nisu bila finansijski izdrživa, što možda najbolje opisuju reči Toma Coronela: “trkanje je gurkanje, a ako zakačite nekoga sa TC1 automobilom to je odmah 20.000 eura.”
Na gridu WTCR-a, od za sada objavljenih vozača, je Crème de la Crème turing trka: Yvan Muller, Thed Bjork, Rob Huff, Mehdi Bennani, Gabriele Tarquini, Norbert Michelisz, Jean-Karl Vernay, Gordon Shedden, Tiago Monteiro, Tom Coronel… Verovatno da neće izostati i Pepe Oriola, Dušan Borković, Stefano Comini, a na listi pretendenata na WTCR se pominje niko drugi do Pastor Maldonado!
Kada se ovako posmatra, FIA i Eurosport su učinili pravi potez i ove sezone bi trebali da gledamo odlično trkanje kada je u pitanju Svetski kup turing automobila. Da, kup, ne šampionat, jer se TCR koncept odnosi na postojanje privatničkih timova – bez fabričkih. Da bi neko takmičenje bilo šampionat mora imati barem dva proizvodjača.
Ako se iz ove prizme sada posmatraju Formula 1 i Formula E, ko je u boljoj poziciji?
Formula E je pre oko mesec dana predstavila automobil koji će se koristiti u dugo najavljivanoj sezoni 5 koja kreće krajem ove kalendarske godine. “Ovaj automobil predstavlja budućnost trkanja” je bila izjava jednog od mozgova iza Formule E, Alejandra Agaga koji tvrdi da će njegova električna trkačka serija dovesti do revolucije u auto-moto sportu. Revolucija počinje sa novim automobilom, koji će moći sada moći da odveze celu trku sa jednim punjenjem.
Sledeći korak je da se u nekoliko godina povećaju performanse a potom i da se uvede koncept pit-stopova sa, takozvanim, “brzim punjenjem”. U tom trenutku, staze kao što su one u Parizu i Hong Kongu će morati da se menjaju jer će automobili verovatno biti prebrzi za takvu konfiguraciju.
Definitivno je da je ovo uslovljeno sve većom svešću o potrebi za “zelenim” tehnologijama i napretkom industrije električnih automobila, čije se tehnologije najpre testiraju u okviru automobila Formule E. U principu, ako mene pitate, to je ono što i treba da bude jedan visoko kotirani automobilski sport – scena gde će se nadmetati najbolji mogući timovi i sa svojim inženjerima pomerati granice mogućeg. Kada se svemu pridoda činjenica da će od sezone 5 Formulu E bukvalno preplaviti proizvodjači (Audi, DS Citroen, Jaguar i Mahindra su već tu) – dolaze Porsche, BMW, Nissan, a Mercedes je čak kompletno zatvorio DTM program kako bi se posvetio Formuli E, ne može a da se ne postavi sledeće pitanje – šta to znači za Formulu 1?
Ulog je veliki. Formula 1 je mogla manje-više kako je šta, kada i kako htela u proteklim godinama, delom i zbog toga što su tada za kormilom bili Bernie Ecclestone i Max Mosley. FIA sigurno neće potkopati trkačku seriju čiji je vlasnik i iz koje je iskamčila lepu svotu novca tako što ju je udelila Liberty Mediji. Medjutim, Formula E ima ogroman potencijal i zbog gore navedenih razloga bi mogla da smanji dimenziju u kojoj se FIA oslanja na Formulu 1. Formula E sada po prvi put ima i sponzora šampionata, što je omogućio lično predsednik FIA-e, Jean Todt.
F1 trijumvirat, Carey, Bratches i Brawn su trenutno u manje-više vrlo teškoj poziciji, jer će njihove prve velike promene pravila uslediti posle 2020. Sa aspekta odnosa prema fanovima, ne može im se ništa zameriti: šampionat je mnogo aktivniji na društvenim mrežama, program na samim stazama je mnogo bolji. Ono što je sada “problem” jeste što će ta prva velika promena pravila verovatno dovesti do promena u izgledu automobila, a uzevši u obzir da se novi automobil Formule E već etiketira kao “jednosed 21. veka”, sve što izadje iz tabora Formule 1 će se porediti sa njim. Ipak, Formula E i dalje zaostaje za Formulom 1 po pitanju publike, ali ni malo kada su u pitanju relevantnost i primamljivost sponzorima. Zamislite samo medijsku pokrivenost Formule E kada veći proizvodjači počnu da je reklamiraju.
Vraćamo se kratko na dimenziju pionirskih rešenja kada su u pitanju fabrički timovi. Šef ekipe McLaren Renault, Zak Brown, nije hteo da ne prokomentariše ponašanje Liberty Medije, koja deluje spremna da vrlo lako pusti nezadovoljne ekipe. Pitanje je, šta Formula 1 sama želi da postane, a drugo šta mi, fanovi, želimo da Formula 1 bude. Ako je ideja da ona ostane glavni šampionat, mora zadržati fabričke ekipe. Medjutim, sadašnji plan za Formulu 1 jeste da ona postane, slično WTCR-u, finansijski izdržljivija ZA SVE EKIPE, što će za posledicu imati postavljanje gornje granice na račune timova što se tiče razvoja automobila. Fabrički timovi kao što su prvenstveno Mercedes i Ferrari su uvek imali “sistem poslovanja” takav da su ulagali mnogo novca kako bi ne samo pobedjivali jedni druge, već napredovali što je više moguće i bežali čak i onima koji im i nisu konkurencija. Čini se da upravo ove dve ekipe nisu prezadovoljne ovim najavama, pa je čak i Ferrari platio mesto za potpis(!) za eventualni ulazak u Formulu E ako to bude potrebno.
Iako deluje neverovatno da bi i Ferrari i Mercedes napustili Formulu 1, u tom nekom neželjenom momentu, sport mora da nastavi. Izgubili smo BMW, Toyotu, pa čak I Hondu u prošlim decenijama. Vreme otkucava na satu budućnosti Formule 1 i dati odgovor na pitanje kakva bi Formula 1 trebala da bude tako da svi budu zadovoljni je za sada verovatno nemoguće dati. Deluje mi apsurdno da Formula 1 postane “kup”, ali ako se tako nešto desi, trebalo bi pažljivo pratiti dešavanja u WTCR-u, jer ako on bude uspeh, možda je neki sličan pristup čak i jedino rešenje za Formulu 1.
Velika imena su već sada i u Formuli E i njihova starna lista za ovu sezonu govori da, iako bi neki rekli da je Formula E okupila sve propale vozače Formule 1, se i oni spremaju za novi početak koji će uslediti već ove sezone. Tu su Lucas di Grassi, Sam Bird, Nelson Piquet Jr, Jerome d’Ambrosio, Nicolas Prost, Sebastien Buemi, Jean-Eric Vergne, Nick Heidfeld, Maro Engel; od mladih nada: Alex Lynn, Mitch Evans, Daniel Abt, Oliver Turvey, Luca Filippi, Felix Rosenqvist, Antonio Felix da Costa. Ovde lista postaje još zanimljivija kada se navedu ljudi koji su ove godine debitovali: Edoardo Mortara, Neel Jani, Andre Lotterer, Tom Blomqvist – bivši vozači u DTM-u i Svetskom šampionatu u trkama izdržljivosti. Treba napomenuti da su tokom unutarsezonskog testa Formule E, na stazi bili ljudi kao što su Antonio Giovinazzi i Paul di Resta.
I tu, na kraju, dolazimo do DTM-a, koji će Mercedes napustiti nakon ove sezone i ostaviti Audi i BMW sa 6 automobila manje na stazi. Nemački turing šampionat je rešenje našao u spajanju sa japanskim Super GT šampionatom i kreiranju “klase 1”. Da li je onda budućnost DTM-a da postane potpuno GT šampionat i na taj način bukvalno nestane sa mape ostaje da se vidi. U svakom slučaju, ova sezona će sa aspekta budućnosti autosporta biti dosta zanimljiva. Toyota je jedini fabrički tim u LMP1 kategoriji u Svetskom šampionatu u trkama izdržljivosti (WEC), sa Fernandom Alonsom u jednom od automobila, tako da će trka 24 sata Le Mana biti vrlo popularna, a kada smo već kod Le Mana i WEC će ove godine probati sa “Super sezonom”, što će u principu biti sezona i po, koja će početi u maju 2018, a završiće se polovinom juna sa drugom trkom 24 sata Le Mana. Dosta promena, dosta novih stvari, a gde će da prevagnu tegovi popularnosti i izdrživosti ostaje da sačekamo i vidimo.