Popularni Doctor otvorio dušu u razgovoru sa novinarom Sky sporta.
Valentino Rossi je po prvi put nakon pogibije bliskog druga i kolege Marca Simoncellija podelio svoja najdublja osećanja i otvoreno pričao o tragediji od koje se, kako kaže, nikada neće oporaviti.
Pročitajte najzanimljivije delove intervjua koji je nedavno dao za Sky sport.
„Bili smo bliski prijatelji, provodili smo po ceo dan zajedno. Ponekad se nismo razdvajali po 5, čak i 6 dana nedeljno. Posle zajedničkih treninga smo skoro uvek odlazili na večeru kod Carla (kondicioni trener). Sic je donosio suši i uvek je jeo po dve porcije, a mi smo mu još davali i svoj…Baš nam je bilo lepo“.
„Njegova smrt me je uništila. Nisam mogao da prebolim to što sam ja bio učesnik incidenta. Verovatno bih se drugačije osećao da sam u tom trenutku bio za dva motora ispred ili iza. Ali, vreme prolazi… Kada pomislim na Sica, uvek mi se vrate samo lepe uspomene. Na kraju, desilo se tako kako se desilo i ništa ne mogu da promenim. Nastavio sam da se trkam iz ljubavi prema ovom sportu. Da ga ne volim toliko, završio bih karijeru posle te nesreće jer je to nešto što ne možete da prevaziđete. Ubeđen sam da je mogao mnogo da pruži. Već je bio veliki, pobeđivao je, imao je titulu. Stalno sam pokušavao da nekako odvojim dve bitne stvari-bol koji sam osećao i ono što treba da uradim. Zato sam se vratio u Yamahu, kako bih ponovo pobeđivao“, rekao je Rossi.
Tokom razgovora se osvrnuo i osnivanje Akademije na kojoj mladi vozači uče i sazrevaju u velike asove moto sporta. Rađanje ideje o projektu na koji je Rossi toliko ponosan je takođe vezano za ime Marca Simoncellija:
„U sezoni 2006-2007 Sic je bio u krizi. Nije bio zadovoljan svojim vožnjama i zamolio me je da mu pomognem: ’Vale, mnogo se mučim. Mogu li da dođem da vidim kako ti treniraš? Možemo li da vežbamo zajedno?’ Bio je moj prijatelj, ali u našem sportu nije uobičajeno da se pripremate sa još nekim. Svi smo mi pomalo sujetni i ne želimo da otkrivamo tajne oko načina treninga. Međutim, posle sam pomislio da bi to bio pravi način da obojica napredujemo i da budemo još bolji. Tako se rodila ideja o Akademiji. U međuvremenu je stigao Morbidelli, a Sic je nastradao. Kasnije se priključio moj brat, pa mali Migno i neki drugi mladi vozači. Ovaj projekat je jedna vrsta sećanja na njega. Akademija je osnovana njemu u čast“, završio je Valentino Rossi.