Ovo je priča kombinaciji plave i bele boje koja je krasila šampionat Formule jedan čitavih dvadeset godina.
Ovo će biti jedan u seriji tekstova koje ćemo objavljivati i kroz koje ćemo se podsećati različitih ikoničnih sponzora čije su boje krasile trkačke automobile i motocikle koji su „grmeli“ trkačkim stazama i koje su vozili najveći heroji na dva ili četiri točka.
Bivši vozač Formule jedan i trka izdržljivosti Guy Ligier je nakon svoje karijere ostao veran trkama. On je 1968. godine osnovao svoj trkački tim koji je nosio ime Equipe Ligier, a najveći saradnik ove ekipe je bila fabrika cigareta Gitanes koja je ekipu podržavala dugo godina.
Michael Tétu je bio jedan od najvažnijih ljudi u projektu Guy Ligiera. Francuski inžinjer je 1969. osmislio prvi trkački automobil za Ligiera, u pitanju JS1. Ime ovog modela potiče od inicijala Jo Schlessera koji je bio veliki prijatelj Ligiera, Schlesser je život izgubio 1968. godine na velikoj nagradi Francuske. JS1 je pokretao Ford Cosworth FVC 1786cc S4, prva velika trka za ovu ekipu je bio Le Mans 1970. godine, Ligier je sam bio deo vozačke postave, ali nisu uspeli da završe trku.
Već naredne godine stižu dva nova modela, JS2 i JS3. Stariji u hiherarhiji Ligierovih modela je imao više uspeha pošto je 1975. godine došao do druge pozicije na Le Mansu, JS2 je tada koristio Cosworth DFV 3.0L V8, a za upravljačem su bili Guy Chasseuil i Jean-Louis Lafosse. U ovoj trci se po prvi put pojavio model Ligiera sa amblemom Gitanesa.
Nakon uspeha na najprestižnijoj trci u Francuskoj ekipa Ligier i njihovi partneri Gitanes su se odlučili za korak više, u pitanju je ulazak u Formulu jedan. Ligier je otkupio intelektulanu svojinu Matre i tako ušao u najbrži cirkus na svetu. Prve sezone su imali solidne rezultate, zavšili su kao šesti u plasmanu konstruktora, dok je Jacques Laffite u generalnom plasmanu zauzeo osmu poziciju, najbolji plasman je bio druga pozicija na velikoj nagradi Austrije. Te sezone je bolid JS5 koji su koristili bio jedan od najzanimljivih u karavanu, a pokretao ga je Matrin motor, francuske agregate su koristili i narednih godina.
Prvi veliki uspesi za ovu ekipu stižu naredne sezone kada Laffite pobeđuje na velikoj nagradi Švedske. Isti bolid je korišćen na početku 1978, u pitanju je JS7, ali bilo je raznih modifikacija ovog modela, to su sve bila prelazna rešenja, dok se na velikoj nagradi Monaka nije pojavio JS9, ta sezona je prošla bez prevelikih uspeha.
Velika promena se događa naredne godine, Ligier Gitanes se okreće ka starim prijateljma. U pitanju su naravno ljudi iz Forda, tako da od te sezone bolide Ligiera pokreću Ford Cosworth motori. Saradnja je odmah urodila plodom, u bolidima su se nalazili strašni vozači koji su koristili kvalitet bolida. Sa bolidom JS11 su te godine upravljali Laffite, Patrick Depailler i Jacky Ickx. Start sezone je bio neverovatan, u prva dva trkačka vikenda ekipa Ligiera je zauzela prva dva mesta u kvalifikacijama, iz toga su došle dve pobede, među kojima je velika nagrada Brazila na kojoj je francuska ekipa stigla do duple pobede. Nakon Brazila kreću veliki probelmi u ekipi, odustajanja zbog incideneta I tehničkih problema su bila skoro svaku trku. Na velikoj nagradi Španije stiže nova pobeda, tada su takođe mogli do duple pobede, ali Laffiteu je stradao motor. Pred veliku nagradu Francuske dolazi do promene u vozačkoj postavi umesto Depaillera u bolid seda Ickx koji vozi poslednju sezonu u životu. Do kraja sezone su osvojili nekoliko podiuma. Kada se svedu računi te godine Ligier Gitanes je bio treći u plasmanu konstruktora, dok je Laffte bio četvrti u plasmanu vozača. Tri pobede, četiri pol pozicije i pet podiuma, sve to je bilo potrebno da 1979. bude jedna od najupešnijih sezona ove ekipe.
Naredne sezone priča se nije mnogo razlikovala. Saradnja Liger Giatanes-Ford Cosworth je još bolje funkcionisala. Nakon problematična prva dva vikenda na velikoj nagradi Južne Afrike Ligier je imao dva vozača na podiumu. Didier Pironi donosi prvu pobedu te sezone na velikoj nagradi Belgije. U Nemačkoj dolazi do novog slavlja pošto se tada na najviši stepen postolja popeo Laffite. Uz dve pobede osvojili su tri pol pozicije I osam podiuma. Kada se sve zbroji I oduzme Ligier I Gitanes su bili drugi u šampionatu konstruktora, Laffite I Pironi su bili četvrti odnosno peti u generalmom plasmanu. 1980. je bila najbolja sezona za francusku ekipu u istoriji.
Pored Gitanesa ekipu Guya Ligiera podržavali I Talbot, SEITA i Française des Jeux, francuska nacionalna lutrija koja je poznata po ekipi u biciklizmu FDJ za koji vozi Thibaut Pinot.
Nakon dve uspešne sezone sa Ford Cosworth motorima Ligier se vraća Matrinim motorima. Laffite je jedini vozač koji je uspeo da završi više od jedne trke u bolidu JS17 koji korišćen 1981. godine i početkom naredne. Francuska ekipa je mogla da se osloni na samo jednog vozača u pogledu osvajanja bodova. Lafite je te godine upisao dve pobede, jednu pol pozicju i pet podiuma, sa ovakvim rezultatima Ligier i Laffite su sezonu završili kao četvrti u generalnom plasmanu konstrukora odnosno vozača.
Ligier je sa bolidom JS17 ušao u novu sezonu, ali na dve trke nije osvojen nijedan bod. U među vremenu se pojavila varijanata bolida JS17 pod nazivom JS17B koja je bila prelazno rešenje do JS19. Na velikoj nagradi San Marina veliki broj ekipa nije izašao na stazu u znak bojkota među ekipama koje su bojkotovale na stazu bio je Ligier, u pozadini ne izlaska na stazu je bio sukob FISE(Fédération Internationale du Sport Automobile) i FOCA(Formula One Constructors’ Association). Na prve bodove 1982. francuska ekipa je čekala sve do velike nagrade Belgije kada je Eddie Cheever završio kao treći. U narednoj trci Amerikanac je u svojoj domovini osvoji drugu poziciju. Nakon nekoliko trka na stazi se konačno pojavio JS19 sa kojim je završena sezona. JS19 je doneo još dva podiuma u garažu Ligiera. Ovo je prva sezona u kojoj je Laffite poražen u ekipi Ligiera. Osma pozicija u plasmanu konstruktora, dok je Cheever bio dvanaesti u vozačkoj konkurenciji.
U 1983. godinu Ligier-Gitanes ulaze sa potpuno novim vozačkom postavom, Raul Bosel i Jean-Piere Jarier su upravljali sa bolidom JS21. Pored vozača promenili su i motor pošto se u francusku ekipu vratio Ford-Cosworth. Ova godina je upisana crnim slovima u istoriji ove ekipe pošto su te godine ostali bez ijednog boda u Formuli jedan.
Zahvaljujući dobrim političkim vezama ekipe Ligiera su došli do novog proizvođača motora. Naime dobar odnos sa Françoisom Mitterrandom, predsednikom Francuske u periodu od 1981. do 1995. godine. Ligier je iz tog prijateljstva dobio pomoć u vidu dolaska Renaulta koji je pogonsku jednicu, pored Renaulta stigli su i sponzori pre svih Loto i Elf Aquitaine. Koliko god ova kombinacija zvučala ozbiljno to nije preneto na stazu 1984. godine pošto je te sezone Ligier osvojio svega tri boda.
Naredne godine je saradnja proradila, u ekipu se vraća Laffite počinju bolji rezultati. Timski kolega legendi Ligiera je bio Andrea de Cesaris koji je vozio svoju drugu sezonu za francusku ekipu. Italijan nije isporučivao dobre rezultete, pa je Philipe Streieff dobio njegovo mesto nakon velike nagrade Nizozemske. Posednja trka u sezoni je bila i najbolja, iskoristili su jednu čudnu trku u Australiji i našli se sa dva vozača na postolju. U generalom plasmanu je Ligier završio kao šesti, dok je Laffite sa tri podiuma završio kao deveti.
Usledila je jako teška godina za Ligier, sezona je odlično krenula Laffite se je dva puta došao do podiuma u prvih osam trka, ekipa je četvrta u plasmanu što je tada maksimum pošto se nije moglo protiv McLarena, Williamsa i Lotusa. Nažalost na trci u Velikoj Britaniji Laffite doživljava stavičan incident iz kog izlazi sa prelomom obe noge. Ko zna kako bi ta sezona završila da Laffite nije tako prošao, mnogo govori činjnica da je on najbolj plasirani vozač Ligiera te sezone iako je vozio svega devet trka. Ligier je sezonu završio kao peti u plasmanu konstruktora, dok je Laffite bio osmi.
Jacques Laffite je najveći vozač za ekipu Ligiera. On se nakon incidenta 1986. nije vratio u najbrži cirkus na svetu. Sa ekipom iz svoje domovne je zabeležio 132 trke, šest pobeda, sedam pol pozicija, sedam najbržih krugova, 31 podium…
Početak nove sezone je doneo i novi motor u garažu Ligiera, u pitanju je pogonska jednica Alfa Romea ona je pokretala JS29. Saradnja je brzo prekinuta René Arnoux, vozač Ligiera, je nakon velike nagrade Brazila izneo oštre kritike na račun agregata kompanije iz Italije, a saradnja je obustavljena. Ligier tada panično reaguje i potipisuje ugovor sa Megatronom kojim do kraja sezone dostavlja BMW-ove M12 motore. Neracionalno donošenje odluka te godine je dovelo do toga da Ligier sezonu završi sa svega jednim bodom i jedanestim mestom u plasmanu konstruktora.
Nakon sezone sa tri bolida i sa dva motora usledila je jedna ,,normalna“ sezona. Pošto nisu bili zadovoljni rezultatima sa pogonskim jednicama Megatrona, oni sklapaju saradnju sa Juddom. ,,Normalna“ sezona im je donela nula bodova zbog toga su odlučili da se vrate na staro.
Vraćanje na staro ne znači haos sa bolidima i motorima, već se vraćaju Ford-Cosworth agregatima. Arnoux i ove sezone osvaja jedine bodove, ta sezona je donela mali pomak pošto je Francuz te sezone bio dva puta bio u najboljih šest to jest osvojio bodove. 1989. godine četrnaesta pozicija u šampionatu konstruktora, dok Arnoux bio 24. u generalnom plasmanu vozača.
U novu sezonu Ligier ne ulazi sa novim bolidom već sa varijantom bolida iz prošle sezone. Eksperiment se nije isplatio pošto Ligier ponovo ne osvaja nijedan bod u sezoni.
Kako bi izašli iz velike krize Ligier-Gitanes ulazi u novu saradnju. Ovog puta snabdevač pogonske jedinice je bio Lamborghini, u ovoj sezoni su pokušali sa dve varijante bolida, ali ponovo ostaju bez bodova.
Ekipa je ponovo promenila pogonsku jedinicu i 1992. godine, ovog puta se vraćaju saradnji sa Renaultom, istu pogonsku jedincu je koristio i Williams. Kako je sezona odmicala delovalo je da Ligier ponovo neće doći do bodova, ali to se promenilo na velikoj nagradi Kanade kada je Erik Comas osvojio bod. Do kraja sezone Ligier se u bodove upisao još tri puta. U zbiru je to bilo sešt bodova i osmo mesto u šampionatu konstruktora, dok je Williams osvojio prvo mesto u šampionatu konstruktora, a Nigel Mansell osvojio titulu u konkurenciji vozača.
Velika promena se događa 1993. godine pošto ekipu prodaje osnivač Guy Ligier. Novi vlasnik ekipe je bio Cyril de Rouvre. Te godine se rađa verovatno najpoznatiji bolid ove kompanije u pitanju je JS39. Za stavranje ovog bolida bili su zaduženi Paul Crooks(Dizajner) i Loic Bigois(Aerodimaničar), konačno je iskorišćena puna snaga Renaulta. Te sezone dolaze do tri plasmana na postolje, što je bilo dovoljno za peto mesto u šampionatu konstruktora.
Nova sezona novi vlasnik, ekipa se nalazi u finasijkom problemu, a spas stiže u obliku Flavia Briatorea i Toma Walkinshawa, oni su dobili na licitaciji pored njih je bilo dosta zanimljivih kandidata. Novi vlasnici su obezbeili da Michael Schumacher testira JS39 u Estorilu. Zbog promena na vrhu ekipe nije se stiglo da se razmišlja o novom bolidu, pa se koristila varijanta JS39. Na kraju krajeva sezona nije loše ispala pošto je Ligier završio kao peti u plasmanu sa dva podiuma te sezone.
Pripreme za sezonu 1995. su bile temeljne, pre svega stigli su motori Mugen-Honde. Pogonska jedinica iz Japana je ubačena u JS41. Ova kombinacija je od strata delovala dobro, brzo su stigli prvi bodovi. Dva podiuma su stigla do kraja sezone. Osvojeno je dovoljno bodova za peto mesto u šampionatu konstruktora, dok je Oliver Panis osvojio osmo mesto u šampionatu vozača.
Gitanes i Liger su se razišli nakon duge saradnje, oproštaj je bio na dostojan način sa podiumom Olivera Panisa na velikoj nagradi Australije. Od naredne sezone više ništa nije bilo isto Ligier je beli natpis Gitanes zamenio sa Gauloisesom, Ligier je sa novim sponzorom nastupao još jednu sezonu, ali to je tema nekog drugog teksta.