„Sve zasluge pripadaju meni i ljudima koji su verovali u mene od prvog trenutka, poput Fausta“.
Enea Bastianini je jedna od glavnih zvezda ovogodišnjeg MotoGP šampionata. Vozač skromnog, ponovo osnovanog, Gresini tima je otvorio sezonu pobedom i već na startu zadivio sportski svet. Dobru formu potvrdio je i u narednim trkama, jasno stavljajući svima do znanja da je njegovo mesto na podijumu.
Ipak, sezona je duga i Bastianini uglavnom izbegava razgovore o eventualnoj tituli.
„Mislim da je moguće, ali biće veoma teško jer je ove godine nivo veoma visok, razlike među vozačima su veoma male. Važno je da budem konstantan i da ne pravim greške poput one u Portimau. Ranije su me kritikovali da ne radim dovoljno, što je bilo tačno. Motociklizam sam doživljavao kao zabavu. Srećom, pre dve-tri godine sam shvatio da moram više da se trudim i mislim da sam dosta evoluirao. Ko zna šta sledi dalje? Gresini Racing ima veoma brz motor i mislim da uz podršku Ducatija može da postane prvi privatni tim koji je osvojio titulu“.
Bastianini se bori za mesto u fabričkom timu, a njegov glavni rival je Jorge Martin. Iako Španac prolazi kroz veoma težak period, konačna odluka nije doneta, a čelnici Ducatija kažu da će naredne tri trke biti presudne.
„Verovatno im nije potpuno svejedno kada vide da privatni tim pobeđuje fabrički, posebno kada je u pitanju nova ekipa. Međutim, za njih sam vozač Ducatija u Gresini timu i ne mogu da budu nezadovoljni zbog mojih rezultata. Moj zadatak je da ostanem fokusiran i pokušam da ostvarim što bolje plasmane. Želim mesto u fabričkom timu, ali odluka je samo njihova“.
Italijanski mediji sve češće navode da je Bastianini pravi naslednik Valentina Rossija. Ipak, momak iz Riminija nikada nije bio deo VR46 Akademije, već je sam gradio svoj put.
„Akademija je bila u povoju kada sam ušao u šampionat. Poznavao sam Fausta (Gresini) i ceo njegov tim, uvek sam se osećao prijatno sa njima i voleo sam da treniram sam. Recimo da je to bio malo čudan način razmišljanja, ali više sam voleo da idem svojim putem znajući kakav je moj karakter. Sada sam se promenio, ali kao mlađi sam bio veoma, veoma tvrdoglav“.
„Nikada nisam zažalio zbog te odluke iako mi je bilo teško. VR46 je velika sila u Svetskom prvenstvu, a ja nisam mogao da računam na nečiju pomoć, ni da treniram sa drugim vozačima, ili dobijem savet od Valentina. Sa druge strane, sada sve zasluge pripadaju meni i ljudima koji su verovali u mene od prvog trenutka, poput Fausta. Valentinov odlazak je ostavio veliku prazninu u Italiji i, mada svi pričaju o naslednicima, ono što je on učinio je neponovljivo. Nemoguće je zauzeti njegovo mesto, ali voleo bih da budem referentni italijanski vozač, to bi bilo odlično“.