Priča o sponzoru prema čijim bojama je po prvi put obojen automobil jedne od fabričkih ekipa Formule 1.
Ovo će biti prvi u seriji tekstova koje ćemo objavljivati i kroz koje ćemo se podsećati različitih ikoničnih sponzora čije su boje krasile trkačke automobile i motocikle koji su „grmeli“ trkačkim stazama i koje su vozili najveći heroji na dva ili četiri točka.
U periodu između dva rata, u internacionalnom trkanju, određene su boje kojima će automobili biti obojeni zavisno od zemlje porekla proizvođača. Plava boja je krasila trkačke automobile iz Francuske, crvena je bila karakteristična za italijanske mašine, zelena je bila boja izbora za Veliku Britaniju, dok su nemački izazivači najpre bili obojeni belo, pre rođenja koncepta „srebrnih strela“.
Ovaj „trend“ je, uz nekoliko promena (boje su odgovarale zemlji porekla tima koji je prijavio automobil), trajao do 1968. godine, kada su na trci za VN Španije, Lotus 49 kojim je upravljao Graham Hill krasile crvena, bela i zlatna boja brenda Gold Leaf, koji pripada britanskoj multinacionalnoj duvanskoj kompaniji, Imperial Tobacco.
Kao i u drugim sferama, prvi čovek ekipe Lotus, Colin Chapman, je i na ovom polju bio pionir. Nakon što su u prethodnim godinama u Formulu 1 uveli monokok kokpit i sklopili dogovor sa Fordom o tome da ih američki gigant snabdeva motorima, ekipa se vratila na stare puteve slave, koju je pre toga doživela sa čuvenim Lotusom 25. Jim Clark je proslavio taj automobil i sa njim osvojio šampionat Formule 1 1963, a kasnije koristeći šasije 25 i novu, Lotus 33, Clark je osvojio titulu 1965.
Šasija Lotus 49 je isto bila dosta uspešna. Prva trka u toj, sudbonosnoj, sezoni 1968. vožena je na atuodromu Kyalami u Južnoafričkoj republici, kada su, tada još uvek obojeni u britansku zelenu boju sa žutom šarom, Clark i Hill prošli preko ciljne linije na prve dve pozicije. U pauzi između prve i druge runde sezone koja je trajala gotovo četiri meseca, vozile su se „trke šampiona“ i trke na južnoj hemisveri.
Prva trka u kojoj je fabrička ekipa viđena sa automobilima obojena kompletno u bojama sponzora je bila VN Španije, ali nedostajao je jedan važan član tima, dvostruki šampion, Jim Clark. Clark je oko mesec dana ranije poginuo na trci Formule 2, vozeći za Lotus u Gold Leaf bojama na Hockenheimringu. On je tada bio rekorder po broju pobeda (25) i pol-pozicija (33). Uzrok nesreće nikada nije ustanovljen, ali se smatra da je problem napravila guma koja se izduvavala.
Na putu ka svojoj drugoj vozačkoj tituli u Formuli 1, Graham Hill je predvodio tim Lotusa za volanom šasije 49B u nastavku sezone. Pored toga što je prvi dobio boje prema glavnom sponzoru, ovaj automobil je na trci u Monaku, dve nedelje kasnije, imao na sebi ono što bi se moglo okarakterisati kao prvi pokušaj uvođenja aerodinamike u Formuli 1, što je još jedna dimenzija trkanja u kojoj je Chapman postavio temelje.
Gold Leaf boje su ispratile šasiju 49 i sve njene verzije u istoriju, a nova, šasija 72 je 1970. godine bila poslednja koja je nosila Gold Leaf boje. Ovaj automobil je prvi koristio usisnike na bokovima, koji su danas takođe sastavni deo automobila Formule 1.
Uz ovaj automobil se vezuje i ime Jochena Rindta, jedinog šampiona koji je posthumno osvojio titulu u najbržem cirkusu. Sa pet pobeda te sezone i tri odustajanja, čime je sakupio i svih svojih 45 poena u generalnom poretku, Rindt je u nezvaničnom treningu za veliku nagradu Italije, vozio bez aerodinamičkih dodataka i poginuo na pravcu pred krivinu „Parabolika“. Stradale su kočnice, a Rindt je izgubio život jer je udario u loše nameštenu zaštitnu ogradu.
Šansu u Lotusu je potom dobio mladi Brazilac, Emerson Fitipaldi, koji je slavio na rundi u Americi, što je isto pomoglo da titula pripadne Rindtu. Nakon 1970. godine, Gold Leaf brending je nestao sa automobila Lotusa, ali ga je zamenila još jedna dobro poznata kombinacija boja, crno-zlatnog brenda John Player Special…