Jedan od favorita za Moto 2 titulu, odgovarao je danas preko Instagrama na pitanja novinara motoit portala i fanova.
Enea Bastianini je u veoma opuštenom i zanimljivom razgovoru, komentarisao boravak u karantinu, svoja očekivanja i idole.
Razumljivo, intervju je krenuo od pitanja kako italijanski as provodi dane tokom prinudne pauze:
„Šta se mora, mora se. Nemamo izbora. U istoj sam situaciji kao i svi ostali-sedim kod kuće i jedem. Nadam se da se nisam ugojio (smeh)“.
Kog vozača se najviše bojiš, a koga smatraš glavnim rivalom u šampionatu?
„Ako bismo gledali statistiku, trebalo bi da se bojim Luthija. Ipak, moram da kažem da je dobar vozač, veoma iskusan. Glavni konkurent bi verovatno bio Martin jer je mnogo brz“.
Ove godine si dobio novog timskog kolegu. Šta očekuješ, kako ćete se slagati?
„Lorenzino i ja se znamo od malih nogu. Već smo bili zajedno u Leopardu 2018. Znam da se uvek kaže kako je timski kolega najveći rival, ali sa njim to nije slučaj. Uvek smo se dobro slagali, pomažemo se, delimo podatke. Znam da nije bio brz na prvoj trci, ali treba vremena da se navikne. Ustvari, imam korektan odnos sa svima, mada najviše vremena provodim sa Italijanima. Možda se samo sa Canetom nisam uklopio jer je pomalo čudan“.
Prešao si u srednju klasu bez Moto 3 titule. Šta je nedostajalo?
„Možda mi je trebalo malo više sreće. Takođe, trebalo je da izbegnem neke greške. Zato se sada, tokom pauze, trudim da ostanem u formi. Znam da će svima biti teško od prvog momenta kada izađemo na stazu“.
Zašto su ti vanzemaljci zaštitni znak i kako si dobio nadimak?
„Plašio sam se vanzemaljaca kad sam bio mali (smeh). Verovatno sam gledao neki film, pa sam imao noćne more. Eto, sada su postali moje obeležje. Nadimak Bestia mi je dao moj mehaničar, dok sam vozio mini moto. Pobeđivao sam, a on je stalno govorio: ‘Ti si jedna Bestia’. Tako je i ostalo“.
Često se mnogi pitaju kako je moguće da nisi deo VR46 Akademije, ili Rossijeve ekipe.
„Zvali su me dok sam bio u Gresini timu. Međutim, smatrao sam da mogu mnogo da naučim od Fabia. Tako je i bilo, izabrao sam da idem svojim putem. Mislim da nisam pogrešio, mada smatram da bih bio solidan i u VR46 timu. To je odlična ekipa“.
Ko su ti bili idoli?
„Pre vih Valentino. Bio je brz, vešt, uživao sam da gledam njegove trke. Kasnije me je oduševio Stoner i bio sam mnogo srećan kada sam ga upoznao. Ipak, moram da istaknem Simoncellija, on je jedan od onih koje sam najviše voleo“.
U koji MotoGP tim bi voleo da dođeš i koga bi izabrao za kolegu?
„Kada bih mogao da biram, to bi bio Ducati. Mislim da odlično rade, a i lakše bismo se sporazumeli, pošto bih mogao da govorim na maternjem jeziku. Od kolega bih voleo nekog ko je vredan i hoće da deli podatke. Dovi bi bio dobar, ali možda pre svih Pecco“.
Jedno od pitanja stiglo je i sa GPSrbija portala. Pitali smo Bastianinija koliko mu je teško da se opusti i zaspi noć pred važnu trku?
„Ako je baš mnogo bitna trka, ne mogu normalno da spavam. Štaviše, čak i pre nekog drugog događaja, recimo kad treba da izađem po prvi put na stazu tokom zimskih testova, ili kada treba da sednem na novi motor, ne mogu da spavam uopšte“.
Voziš li motor po ulici?
„Ne, samo na stazi“.
Da li ti smeta kada te okruže fanovi kao u Misanu? Tamo je uvek gužva oko tebe, svi hoće autogram.
„Uvek sam raspoložen za sve. Jedini problem može da nastane ako imam obaveze u garaži. Ukoliko sam slobodan, rado dajem autograme i fotografišem se sa svima. Kada sam bio mlađi, i ja sam voleo da uzimam autograme od starijih vozača“.