Vatreni navijač Reala iz Madrida, mađioničar i dvostruki šampion sveta napušta do daljnjeg najbrži cirkus.
„Vrata nisu zatvorena“, su bile reči kojima je Alonso započeo obraćanje novinarima na oficijelnoj konferenciji za štampu poslednjeg trkačkog vikenda sezone 2018 svetskog šampionata Formule 1.
„Možda kada budem kod kuće na TV-u gledao trku već u aprilu poželim da sam ponovo za volanom“ rekao je vozač ekipe McLaren Renault.
Davne 2001. na startnoj rešetki se za volanom jednog od automobila ekipe Minardija pojavio mladi Španac koji je pre toga testirao za ekipu Benetona.
Jedno od najtraumatičnijih sećanja u karijeri i način na koji pamti svoju prvu trku je prvi izlazak na stazu petak. Naime, Alonso tada, po svojim rečima, nije znao šta radi svako od dugmadi koje je imao na volanu, posebno „ler“.
Kada je izašao iz garaže, na kraju pit lejna je već bilo nekoliko automobila koji su čekali da izađu na stazu. Približavao im se, usporavao i pokušavao da prebacuje u niži stepen prenosa ne bi li došao do „ler-a“. U poslednjim sekundama je uspeo da pronađe dugme i zaustavi se.
Usledile su godine kada je bio predstavnik Renault-a i McLaren-a u kojima se Fernando formirao kao vozač, ostvario prijateljstva i ozvaničio rivalstva sa mnogim vozačima. Vreme u Renaultu je obeležilo deljenje garaže sa Giancarlom Fisichellom, rivalstvo sa sedmostrukim šampionom i vozačem Ferrarija, Michaelom Schumacherom i budućim timskim kolegom, Kimijem Raikkonenom koji je prvo vozio za McLaren pa za Ferrari.
Već u ovom periodu Fernando je počeo redovno da nas časti svojim trikovima sa kartama čije su žrtve bili reporteri španske televizije čime je skrenuo pažnju na sebe. Jedno od najlepših prijateljstava koje sam tokom godina video u Formuli 1 je ono između Marka Webbera i Alonsa.
Usledile su dve titule 2005. i 2006. posle čega se Španac našao u redovima McLaren Mercedesa 2007, kao aktuelni dvostruki šampion. Tada mu se kao timski kolega priključio novajlija, mladi Britanac Lewis Hamilton (možda ste čuli za njega) koji je, čini se, imao isto veoma ozbiljno rivalstvo sa Alonsom koje je, kako je sezona odmicala, išlo sve više naruke Hamiltonu.
Posle samo jedne sezone u McLarenu, Alonso se vraća nazad u redove Renaulta i pod „upravu“ Flavia Briatorea. Alonso je često govorio da je jedan od ljudi koji su najzaslužniji za njegov uspeh bio upravo Briatore. Španski vozač je šefa svoje ekipe opisivao kao „svog drugog oca, kada je stazi“.
Drugi boravak u Renaultu je bio prožet mestimično dobrim rezultatima, a 2008, Alonso se čak dva puta popeo na najviši stepenik pobedničkog postolja. Međutim, jedna od tih pobeda je imala veoma gorak ukus. Skandal koji je kasnije u F1 istoriji ostao upamćen kao „Crashgate“ isplivao je na površinu tek tokom 2009. kada je Nelson Piquet Jr. izjavio da je njegovo izletanje na trci u Singapuru 2008. iscenirano od strane šefa tima Flavia Briatorea i inženjerskog direktora Pata Symondsa.
Sledi meni lično omiljeni period Alonsove F1 karijere a to su godine koje je proveo u Ferrariju i godine koje su me naterale da preispitam svoj stav navijanja za tim, već da sam potencijalno u tom periodu počeo više da navijam za vozača. Možda bi stvari funkcionisale drugačije da je Alonso osvojio titulu 2010, ali kao i u još jednom navratu kasnije, 2012, okolnosti mu nisu išle naruku i nije uspeo da se okiti titulom šampiona.
Međutim, u ovom periodu se dogodilo nekoliko od mojih najdražih trka u istoriji Formule 1. Sve počinje od Alonsove pobede u Monzi pred prepunim tribinama, potom fascinantne pobede u Maleziji i Valensiji, od kojih je ova druga verovatno donela za navijače Ferrarija i one starije ljubitelje Formule 1 najemotivniji podijum kada su se pored Alonsa tu našli Kimi Raikkonen i Michael Schumacher, kome je to bio jedini podijum od povratka u najbrži cirkus 2010.
U tim godinama, Alonso je morao da se suoči sa još jednim ozbiljnim rivalom, Sebastianom Vettelom i mislim da je tokom tih sezona Ferrari bio dovoljno dobar da bude u konkurenciji, ali ne dovoljno da pobedi Red Bull i da su Alonsove vožnje bile te koje su gurale Ferrari napred.
Naravno, trke u Belgiji i Japanu 2012. su bile te u kojima je osujećena borba za titulu. Trka u Monzi 2013. je bio najbolji period biti uživo na trci jer se govorkalo o tome kako će se u ekipu vratiti Kimi Raikkonen. To se i obistinilo pa je Scuderia u novu, turbo eru Formule 1 ušla sa možda jednim od najboljih tandema vozača na startnom gridu – Fernando Alonso i Kimi Raikkonen.
Međutim, rezultati su više nego izostali i Španac se popeo na podijum dva puta te godine sa najboljim rezultatom koje mu je bilo drugo mesto u Mađarskoj. Nakon pet godina provedenih u Ferrariju, Alonso je sebi zacrtao novi cilj za 2015. – McLaren Honda.
Sve je delovalo kao iz bajke, Honda se vraća kao proizvođač agregata i počinje saradnju sa McLarenom. Tandem McLaren i Honda je u F1 istoriji uvek pisan zlatnim slovima jer su ga proslavila definitivno dvojica najvećih vozača druge polovine osamdesetih i početka devedesetih godina – Alain Prost i Ayrton Senna.
Izgledalo je čak vrlo slično – Alonsu je timski kolega bio Jenson Button još jedno veliko ime u najbržem cirkusu, ali čini se da je to bio korak unazad za Alonsa. Honda nije bila najbolja na polju razvoja u godini pripreme za prvi nastup i ozbiljniji rezultati su dolazili u trkama kada su se dešavale seče favorita ili na stazama koje nisu zahtevale dobru pogonsku jedinicu.
Trka u Brazilu je u tom periodu postala mesto Fernandovog odmaranja na stolici dok traju treninzi ili radom kao kamerman sa čime je imao i iskustva na podijumu u Monzi 2013. Bez obzira na manjak konkurentnosti, momenti pored staze su čak i ove periode činili zanimljivim.
Sada, nakon četiri sezone i povratka na Renaultov agregat u svojoj (do daljnjeg) poslednjoj sezoni u Formuli 1, došlo je vreme da se ovo poglavlje završi. Španac je te prilike iskoristio da razmišlja o idejama gde bi mogao doći do dobrih rezultata. Posmatrajući istoriju, malo vozača je uspelo da osvoji takozvanu „triplu krunu“ – pobeda u Monaku, na Indianapolis 500 i na 24 sata Le Mana.
Usledilo je učešće na trci Indianapolis 500 2017, gde ga je nažalost opet izdala Honda, ali mu je barem Jenson ostavio „poklon“ pošto ga je menjao u Monaku. Međutim, u fabričkom napadu na pobedu na Le Manu sa Toyotom, Alonso je došao do te druge velike pobede koja mu je nedostajala.
Kada se sve sumira, Alonsova karijera izgleda kao niz pogrešno povučenih poteza i jednostavno situacija „biti u ne baš najboljem mestu u ne baš najboljem trenutku“, ali ono što ne treba zaboraviti je da je Španac bio taj koji je svojim vožnjama, šaljivim radio porukama, rivalstvima ali i prijateljstvima ispisao veliki broj strana istorije Formule 1 i sa razlogom se može smatrati kao jedan od najboljih vozača u istoriji najbržeg cirkusa.
„Kult“ Fernanda Alonsa je isto imao veliki uticaj na popularnost automobilizma u Španiji. Iako su imali Carlosa Sainza, dvostrukog šampiona sveta u reliju, sada imaju jednu novu nadu, Carlosa Sainza juniora, koji je bez obzira na to što je vešt u reliju odlučio da ide Alonsovim stopama i sada će ga naslediti u ekipi McLarena sledeće sezone.
Poslednji krugovi trke u Abu Dhabiju su bili stvarno dirljivi kada su ga Vettel i Hamilton takoreći ispratili. Sada ostaje da pratimo i vidimo gde će trkački putevi odvesti dvostrukog šampiona, možda do još jedne FIA titule, ovoga puta u šampionatu u trkama izdržljivosti, a dalje ko zna, možda nam se brzo vrati za volan jednoseda perjanice autosporta…
Naslov teksta je bio stih iz pesme „Fernando“ grupe ABBA, a hteo bih i da ga završim jednim drugim stihom iz iste pesme:
„Iako smo mislili da nikada nećemo izgubiti nemamo za čim da žalimo. Ako bih morao ponovo da učinim isto, uradio bih to prijatelju moj, Fernando“
Hvala za sve fantastične momente, trikove sa kartama, emocije i akciju,
#GraciasFernando