Da li nas ipak čeka zanimljiv prelazni rok?
Čini se da je Daniel Ricciardo na putu da potpiše novi ugovor sa Red Bull-om i time samo sedište Kimija Raikkonena, kada su u pitanju velike ekipe, ostaje pod znakom pitanja za sledeću sezonu.
Pored ledenog Finca i Fernando Alonso se čini kao da i dalje meša karte i razmatra opcije za svoju budućnost, iako smatram da njemu sada WEC i Indycar trebaju da budu prioritet.
U celoj priči oko potencijalnih prelazaka vozača u druge ekipe pre nekoliko dana se pojavila priča da je Lawrence Stroll, otac Lancea Strolla, vozača ekipe Williams, navodno kupio većinu akcija ekipe Force India i da je samim tim njegov sin već dobio mesto u ružičastom automobilu.
Will Buxton je tokom Paddock Pass-a za VN Nemačke izneo informaciju da je Force India u ozbiljnim problemima kada je u pitanju razvoj automobila za sledeću sezonu. Naime, šasija za 2019. bi koštala indijsko-englesku ekipu milion dolara, što je za ekipu kao što je Force India mnogo novca jer je ekipa do sada bila poznata kao jedna od onih koje troše najmanje novca po osvojenom poenu u šampionatu.
Formula 1 je od kada postoji bila suočena sa “problemom” nedostatka finansija. Međutim, tada, na primeru Ferrarija, u Formuli 1 su većinski vozili mladi plemići koji su imali novca da plate svoje sedište za taj trkački vikend. Šampionat je funkcionisao i timovi su održavali svoj status. Vremenom, sve većom pojavom privatničkih timova, njima je bilo teško da se održe. Tada je Formula 1 krenula putem kojim je poznajemo danas – potraga za sponzorima.
Colin Chapman, genije iza legendarne ekipe Lotus je bio jedan od pionira na ovom polju. Lotusi su 60-ih godina ostavili po strani zelenu boju koja je bila predodređena za britanske automobile i pojavili su se u kombinaciji crvene i bele i logoom “Gold Leaf”-a. Ostali su vrlo uskoro pošli istim putem.
Danas, Formula 1 predstavlja vrh lestvice razvoja automobilizma, sa ciljem da se što više napreduje i pobedi konkurencija. Kao i svaki razvoj, to takođe košta, što se vidi na navedenom primeru Force Indije. Zato me donekle i ne čudi da je tata Stroll otkupio ekipu kada je već svakako u prošlim sezonama njegov novac bio jedna od uzdanica Williamsa za konkurentnost, razvoj i opstanak.
Ovo će sada zvučati kao loša Top-Shop reklama: “Da li vam je dosta da se vozite na začelju kolone u trci svakog vikenda? Mi imamo rešenje za vas! Sada, možete uz vašeg tatu milijardera da otkupite neku bolju ekipu i jednostavno postanete njen vozač! I to nije sve!”… i da stanemo tu. Koliko god ovo zvučalo neprimereno, to je stvarnost moderne Formule 1. Novac dovodi do uspeha, a ako novca manjka, možda je rešenje angažovati vozača koji može to da donese sa sobom.
Da li su ekipe Formule 1 mogle da izbegnu ovakav razvoj događaja? Ima osnova da su mogle. Još davne 1976. godine, kada su se Niki Lauda i James Hunt borili za titulu u jednoj od najneizvesnijih sezona, prožetoj neverovatnim dešavanjima na stazi i van nje, televizija je htela da prenosi posldnju trku sezone na stazi Fuji u Japanu. Tada je jedan mladi menadžer, Bernie Ecclestone, verovatno ste čuli za njega, otkupio sva prava prenosa za milion dolara i hteo da ga ravnomerno podeli sa svih 10 ekipa – svakoj 100.000 dolara. Šefovi timova su odbili ovaj predlog i dali Berniju punu kontrolu.
Zamislite da se danas novac od TV prava (koji je mnogo veći nego tada) deli na ravne časti između 10 ekipa koje se takmiče? Možda bi jedna Force India dobila bar pola svog budžeta za novu šasiju samo od toga.
Pre nekoliko godina Toto Wolff je u jednom intervjuu rekao da je za konkurentne nastupe u nižim kategorijama, kako bi stali na prag vrata Formule 1, vozači morali da imaju da “ispljunu” bar oko 8 miliona evra! To nisu male pare, a kada se uzme u obzir da Force Indiu samo šasija košta milion evra, jasno je dokle su stigle ekonomija i finansije najbržeg cirkusa.
Setite se čak i da su legende sporta, kao pomenuti Niki Lauda i Nigel Mansell morali da se zaduže kako bi skupili dovoljno novca da postanu deo najbržeg cirkusa.
Ako se cela priča oko Strollovog otkupljivanja Force Indije ispostavi kao istinita, šta je sledeći korak za tu ekipu?
Ako Stroll postaje vozač Force Indije, onda bio Sergio Perez ili Esteban Ocon morao da napusti ekipu. Gde će se u tom slučaju zaputiti neko od njih? Postoje neki navodi da Renault želi Francuza u svojim redovima i da su svoju pažnju usmerili na Estebana Ocona. Ocon je deo Mercedesovog programa mladih vozača i biće potrebno otkupiti ga najpre od Mercedesa. Segio Perez, sa druge strane, je prema nekim drugim navodima u kontaktu i sa Renaultom i sa Haasom.
Sa druge strane, Charles LeClerc je neko ko je pokazao mnogo ove sezone i ne bi me iznenadilo da ga Ferrari pomeri na lestvici, ako ne u Scuderiju, onda u Haas. Šta u svemu tome čini Renault, da li će morati da ispusti Carlosa Sainza ili Nica Hulkenberga? Carlos Sainz je u poslednje vreme počeo da se spominje u istim rečenicama sa ekipom McLarena, pa će biti zanimljivo videti kako će se ta priča razvijati.
Iz Britanije stižu informacije da bi se Aston Martin priključio DTM-u, koji će Mercedes napustiti na kraju ove sezone i da će biti sponzorisan od strane Red Bull-a, a da će vozači biti Sebastien Buemi i Brednon Hartley. Da li je to znak da će i Novozelanđanin uskoro napustiti najbrži cirkus?
Fernando Alonso takođe prati situaciju i ideja da bi, nakon što je Sergio Marchionne napustio ulogu šefa Ferrarija, Španac ponovo mogao da se pojavi u automobilu sa značkom propetog konjića isto podstiče maštu. Kada se sve ove sakupe, opcije za sledeću sezonu bi mogle izgledati ovako:
Mercedes: Hamilton-Bottas
Scuderia Ferrari: Vettel-(Raikkonen-LeClerc-Alonso)
Red Bull: Verstappen-Ricciardo
McLaren: (Alonso-Vandoorne-Sainz)
Force India: (Stroll-Perez-Ocon)
Haas: (Grosjean-LeClerc-Perez-Magnussen)
Renault: (Hulkenberg-Sainz-Ocon-Perez)
Toro Rosso: Gasly-(Hartley-neko iz programa mladih vozača Red Bulla)
Williams: (Sirotkin-Stroll-Kubica-???)
Sauber: (Ericsson-LeClerc-Tatiana Calderon-???)