Po jedan statistički podatak za svakog vozača od redovnih 20 u 2020, koji daje još jednu dimenziju njihovih performansi tokom sezone
Završena je još jedna sezona najbržeg cirkusa na svetu, a mi se osvrćemo na statističke podatke koji opisuju sezonu svakog od redovnih 20 vozača koji su se našli na startnoj rešetki ove sezone.
Ovo je sedma godina u nizu, od početka hibridne ere Formule 1, da Lewis Hamilton ima najviše pobeda u sezoni. Izjednačio je svoj rekord – 11 pobeda u prvih 15 trka, a možda bi izjednačio svoj rekord od 13 pobeda u sezoni, da nije bio zaražen virusom Covid-19.
Valtteri Bottas je osvojio tek nešto više od polovine ukupnog broja dostupnih poena, 223 ili 50.4%. Poređenja radi, Hamilton je osvojio 347, što je 78.5%, odnosno 83.4% sa jednom trkom manje.
Max Verstappen je kompletirao najmanje krugova u trkama od svih vozača, ali nije nijednom bio lošije plasiran u kvalifikacijama ili trci od svog timskog kolege, kada su obojica završavali trku.
Od ukupno 756 krugova koliko su vozači ekipe Red Bull proveli na stazi zajedno, Alexander Albon je bio ispred svog timskog kolege u 28 krugova, najmanje u odnosu na sve ostale vozače. Od tih 28 krugova, 26 je bilo nakon što se Verstappen okrenuo na stazi u Istanbulu.
Carlos Sainz Jr. je jedini predstavnik tima koji nije pobedio ni u jednoj trci tokom sezone, a koji se našao na vodećoj poziciji u trci. To mu je uspelo dva puta, na stazama Monza i Algarve.
Kako nijedan vozač nije završio sve trke tokom sezone, Lando Norris je odvezao najviše krugova u trkama od svih, 1015.
Najlošiji vozač u startovima ove sezone je bio Sergio Perez, koji je izgubio 31 poziciju u prvom krugu, u proseku 2.07 po trci. U to spada i njegov pad od 13 pozicija na trci za VN Sakhira, koji je prevazišao i domogao se pobede.
Lance Stroll je jedini vozač koji je u kvalifikacijama bio lošije plasiran od timskog kolege koji je došao kao zamena – Nico Hulkenberg je bio brži više od tri desetinke od Kanađanina u kvalifikacijama za VN 70-godišnjice Formule 1.
Daniel Ricciardo je čak četiri puta završio trku kao „najbolji od ostalih“ (iza Mercedesa i Red Bulla), što je najviše od svih konkurenata, osim LeClerca, koji ima isti učinak.
Esteban Ocon je najviše puta (u četiri navrata) odustao iz trke zbog kvarova – na automobilu Francuza su tokom sezone stradali hladnjak, kočnice, hidraulika i kvačilo.
Za Sebastiana Vettela, ovo je najgori plasman u generalnom u odveženoj kompletnoj sezoni, gde je nemački vozač završio na 13. poziciji. U svojoj debitantskoj sezoni je jedino bio niže plasiran (na 14. mestu), ali tada se takmičio u samo osam od 17 trka.
Kada je u pitanju udeo poena koje je vozač osvojio za svoju ekipu, Charles LeClerc je osvojio najveći procenat od svih vozača za svoj tim, 74.8% svih poena za Ferrari.
Pobeda Pierrea Gaslyja na trci za VN Italije je prva pobeda za vozača koji nije iz Mercedesa, Ferrarija ili Red Bulla još od pobede Kimija Raikkonena za Lotus u trci za VN Australije 2013.
Daniil Kvyat se žalio da je „11. pozicija najgore mesto gde se može završiti trka“, na kraju VN Bahreina. To je bila druga od tri trke gde je završio kao prvi ispod crte, isto kao i Nicholas Latifi, što je najviše od svih ostalih vozača.
Kimi Raikkonen je najviše puta (čak 14) završavao trku na poziciji koja ne donosi poene, isto kao i Latifi.
Antonio Giovinazzi je preuzeo titulu najboljeg vozača u startovima, jer je tokom sezone nadoknadio 48 pozicija u prvom krugu trke, u proseku 2.82 pozicije po trci.
Najizjednačenija borba unutar ekipe u kvalifikacijama je bila u redovima Haasa. U sesijama voženim u suvim uslovima, Romain Grosjean je, u proseku, pobeđivao timskog kolegu za 0.02 sekunde.
Kevin Magnussen je odustao u najviše trka tokom sezone, u šest navrata.
George Russell je imao najveću prednost u odnosu na timskog kolegu po pitanju performansi u kvalifikacijama, gde je u proseku pobeđivao Latifija za 0.563 sekunde u suvim uslovima.
Nicholas Latifi se najmanje puta plasirao u Q2 od svih vozača koji su vozili kompletnu sezonu. Samo jednom se domogao Q2, na trci za VN Mađarske.