Period saradnje ova dva brenda je doneo prvu titulu za Michaela Schumachera, Rossa Brawna i Rorya Byrnea kao tim i prvu titulu za Flavia Briatorea sa Renaultovim motorima.
Ovo će biti jedan u seriji tekstova koje ćemo objavljivati i kroz koje ćemo se podsećati različitih ikoničnih sponzora čije su boje krasile trkačke automobile i motocikle koji su „grmeli“ trkačkim stazama i koje su vozili najveći heroji na dva ili četiri točka.
Ekipa Benetton je u periodu od 1991. do 1993. došla u poziciju da je jedan od glavnih konkurenata za osvajanje titule u obe konkurencije, međutim, saradnja sa brendom Camel se završava, a od 1994. na automobilima ekipe Benetton je osvanuo novi brending, duvanskog brenda Mild Seven. Ulogu glavnog sponzora, Mild Seven je držao sve do 2001. godine, koja je bila poslednja sezona u kojoj se tim takmičio pod imenom čuvene modne marke.
Ricardo Patrese se povlači iz Formule 1 na početku 1994, a kao zamena je stigao Sauberov pilot JJ Lehto. Međutim, ni Lehto nije dugo vremena proveo u kokpitu Benettonovog izazivača B194, jer se pred početak sezone povredio prilikom testiranja. Test vozač ekipe, Jos Verstappen, je tada dobio priliku.
Schumacher je sezonu otvorio krajnje dominantno, pobedama u šest od prvih sedam trka sezone i osvojio je prvu pol-poziciju za Benetton još od 1986. Njegove kolege su bile manje uspešne. Verstappen je odustao u prve dve trke sezone zbog incidenata, dok se Lehto vratio za volan na „crnom vikendu“ u Imoli, kada su poginuli Ayrton Senna i Roland Ratzenberger.
Finac je osvojio samo jedan poen u naredne četiri trke, pa je Verstappen ponovo seo u kokpit Benettona B194. Schumacher je na trci za VN Velike Britanije završio na drugom mestu, ali se sumnjalo da je pretekao Hilla u formacijskom krugu i posle ignorisao crne zastave, pa je zbog toga diskvalifikovan.
Na trci za VN Nemačke, B194 kojim je upravljao Jos Verstappen je počeo da gori kada je, pri dolivanju goriva, plamen buknuo oko automobila. Sa manjim opekotinama, Holanđanin se vraća i u naredne dve trke se dva puta popeo na pobedničko postolje.
Za Schumachera stiže još jedna diskvalifikacija nakon pobede u na trci za VN Belgije kada je ustanovljeno da je daska koja je deo poda njegovog automobila previše istrošena. Kao posledica ovoga, Schumacher nije vozio naredne dve trke, kako bi ispunio kaznu koju je dobio na trci za VN Britanije.
JJ Lehto je menjao Schumachera, a za poslednje dve trke kako bi bili u prilici da osvoje titulu u konkurenciji konstruktora, Johnny Herbert je delio garažu sa Schumacherom, međutim, Britanac nije završio ni jednu od trka. Benetton je završio sezonu kao drugoplasirani u šampionatu konstruktora, ali je Schumacher osvojio svoju prvu titulu u Formuli 1 nakon što je imao kontakt sa Hillom na poslednjoj trci u Australiji.
Ovo je bila poslednja sezona u kojoj je Benetton koristio Fordove agregate, a sezona je završena proverama legalnosti svih automobila zbog sumnji da je Benetton koristio nevalidni softver koji je bio protiv pravila (kontrola proklizavanja i starta). Zbog nedostatka da je softver uopšte upotrebljivan, ni jedna od ekipa nije kažnjena.
Herbert ostaje u ekipi 1995, kada je Benetton promenio dobavljača agregata, i u automobilu B195 se našao Renaultov V10 motor. Sezona je jako loše započela za Benetton, Schumacher se žalio da teško može da upravlja automobilom i imao je incident nakon starta sa pol-pozicije u Imoli, posle čega je odustao. Nad setapom su napravljene promene i od trke u Španiji pa do kraja sezone, Schumacher je počeo ponovo sa dominantnim vožnjama
.Na kraju sezone, od ukupno 17 trka, Schumacher je slavio u devet i ponovo podigao šampionski trofej. Prvi podijum u karijeri za Herberta je stigao u Španiji, a Britanac je slavio potom na trkama za VN Britanije i VN Italije. Ovo Benettonu donosi i prvu titulu u šampionatu konstruktora, čime je prekinuta dominacija ekipe Williams koja je trajala tri sezone.
Od 1996, Benetton je postao italijanski tim, ali su ostali locirani u Velikoj Britaniji. Schumacher je otišao u Ferrari, a Herbert u Sauber. Iz Ferrarija stižu Jean Alesi i Gerhard Berger, koji su se tokom sezone popeli 10 puta na podijum, ali po prvi put od 1988, ekipa nije ostvarila ni jednu pobedu. Benetton završava sezonu na trećem mestu u šampionatu vozača. Alesi je imao šansu da pobedi u Monaku, a Berger u Nemačkoj, međutim obojica su odustala u finišu trka.
Naredna sezona je započela velikim promenama unutar ekipe – Ross Brawn, Rory Byrne i još mnogi drugi inženjeri su se zaputili putem Ferrarija kako bi nastavili saradnju sa Michaelom Schumacherom, pa je Benetton i ovu sezonu završio iza Williamsa i Ferrarija u generalnom.
Berger je zbog bolesti i smrti svog oca morao da propusti tri trke, a njegova zamena, test vozač i novajlija Alexander Wurz, se pokazao odlično i popeo na podijum u svojoj trećoj trci ikada u Formuli 1. Po povratku, Berger je dominantnom vožnjom slavio na trci za VN Nemačke, što je bila poslednja pobeda za Benetton u Formuli 1.
Promena gotovo svih aspekata ekipe stiže 1998, kada se Berger povukao iz Formule 1, a Alesi otišao u Sauber. Wurz je dobio sedište i delio je garažu sa Giancarlom Fisichellom, koji se priključio ekipi nakon što je sedeo u kokpitu Jordana. Renault je takođe napustio Formulu 1 i ostavio Williams i Benetton sa prošlogodišnjim agregatima koje je servisirao Mecachrome. Benetton je to rebrendirao kao Playlife agregati, prema svojoj liniji sportske odeće.
Šef ekipe Flavio Briatore je zamenjen na toj poziciji, kada je doveden bivši Svetski reli šampion i prvi čovek tjunera Prodrive, David Richards. Dva druga mesta za Fisichellu i jedna pol-pozicija su jedini uspesi za Benetton te sezone i ekipa je počela da bude sve manje konkurentna, i vozači su osvojili samo jedan poen u poslednjih sedam trka sezone.
Novi šef napušta tim već posle jedne sezone, a zamenio ga je Rocco Benetton, zbog neslaganja sa porodicom Benetton oko strategije za budućnost. Renaultove agregate je servisirala kompanija Supertec, kojom je upravljao Flavio Britatore, a agreti su nastavili takmičenje pod imenom brenda Playlife.
Najbolji rezultate je doneo Fisichella, drugim mestom u Kanadi, kada je veliki broj drugih konkurentana odustao iz trke. Samo 16 poena u konkurenciji konstruktora, koje im je donelo šesto mesto, predstavlja najslabiji rezultat za Benetton u njihovom takmičenju u Formuli 1.
Renault se vraća u najbrži cirkus 2000. godine i otkupljuje Benetton, međutim, ekipa je zadržala ime, a sa novim vlasnicima, Flavio Briatore se vraća na poziciju šefa ekipe. Fisichella je B200 dovezao do tri plasmana na podijumu, dok Wurz nije briljirao i samo jednom došao do plasmana koji donosi poene, peto mesto na trci za VN Italije. Sa 20 osvojenih poena, Benettonu je pripalo četvrto mesto u plasmanu konstruktora.
U automobile Benettona su 2001. bili spakovani fabrički agregati Renaulta. Wurza je te sezone zamenio mladi vozač Jenson Button. Rezultati su bili daleko od zadovoljavajućih, jer su se vozači jedva kvalifikovali među najboljih 20. U prvih 11 trka, osvojen je asmo jedan poen, u trci za VN Brazila gde 12 automobila nije završilo trku a Fisichella se domogao šeste pozicije. Od trke za VN Nemačke stvari kreću da izgledaju bolje za Benetton, gde se ekipa domogla još 9 poena do kraja sezone, gde je najbolji rezultat bio podijum koji je Fisichella osvojio na trci za VN Belgije.
Na kraju svog postojanja u Formuli 1, Benetton je i dalje jedini tim koji je pobedio za dve različite države. Kroz istoriju tima, najtrofejniji vozač je bio Michael Schumacher, koji je doneo ekipi 19 od njenih 27 pobeda i dve vozačke titule.
Od 2002. Benetton postaje zvanični fabrički tim Renaulta i kreće na još jedan šampionski put, ponovo sa podrškom brenda Mild Seven…