„Zabrinut sam jer i dalje mnogo gubim u pogledu maksimalne brzine i ubrzanja. Naredne trke će biti teške, jer nema napretka“.
Ne tako davno, Andrea Iannone se na Ducatiju borio za podijume i pobede. Odluku da napusti legendarnu ekipu smatra, po sopstvenom priznanju, svojom najvećom greškom u karijeri.
Kada je prešao u Apriliju, Italijan se nadao da će, uz podršku tima koji se razvija, doći do solidnih rezultata. Međutim, ništa nije teklo po planu, a obe strane su više puta optuživale jedna drugu za neuspehe.
Ipak, na Aragonu se pojavio tračak nade. Po prvi put ove sezone, Iannone se probio do Q2 dela kvalifikacija i obezbedio dobro startno mesto. Iako se još nije oporavio od povrede ramena, vozio je srčano, agresivno i na kraju završio na 11.poziciji.
„Nisam iznenađen, u životu sam uvek morao žestoko da se borim za sve što želim“.
„Zabrinut sam jer i dalje mnogo gubim u pogledu maksimalne brzine i ubrzanja, čak i u poređenju sa mojim timskim kolegom. Još od početka godine postoji ovaj problem i teško je shvatiti zašto se to dešava. Svaki vozač ima granicu, a ja verujem da sam svoju već i prešao. Trpeo sam velike bolove tokom celog vikenda, ali sam ćutao“, objasnio je Andrea.
„Od Aprilije očekujem nešto veoma bitno. Ne mislim na inovacije, već na mogućnost da naša dva motora idu isto, jer sada nije tako. Identični su, ali imaju različite performanse i ne možemo da shvatimo zašto“, dodao je.
Ovim nije želeo da oduzme zasluge svom timskom kolegi, ali je naglasio da je Espargaro uvek dobro vozio na Aragonu:
„Aleix je bio dobar, ali ja sam još uvek onaj koji se prošle godine ovde popeo na podijum. Ova staza odgovara Apriliji, ali pitanje je šta će biti na narednim trkama. Mislim da će biti teške, jer nismo napravili nikakav pomak“, zaključio je Iannone.