Par dana nakon spornog MotoGP starta u Argentini i diskutabilnih odluka Direkcije trke razgovarali smo sa stručnjakom, veteranom trkačkog sporta.
WTCC sudija i iskusni takmičar, jedini licencirani vozač Safety car-a sa ovih prostora izneo je svoje tumačenja spornih dešavanja, ali i par zanimljivosti iz svoje bogate karijere.
GPSrbija: Da li je direkcija trke pogrešila i koliko se njihove loše procene odražavaju na tok trke?
„Eto, to je Dorna. Ako se tokom trke napravi pogrešna procena, uvek postoji komisija koja u slučaju žalbe treba da donese valjanu odluku. Meni se takođe dešavalo tokom karijere da mislim da je direktor trke pogrešio. To je bio moj sud, ali uvek sam smatrao da je njegova reč poslednja i da moram da poštujem njegovu odluku. Više puta sam kao vozač Safety car-a smatrao da bih postupio drugačije, ali moja obaveza je bila da sedim u kolima i čekam nalog direktora“.
GPSrbija: Koji su bili najveći izazovi sa kojima ste se suočili u svojoj karijeri?
„Najteže je na kružnim trkama. Na reliju i na brdu je drugačije, tu si sam, možeš da prođeš, zatvoriš stazu i čekaš na cilju. Problem je samo ako te organizator reli trke pusti sa malom prednošću u odnosu na prvo trkačko vozilo. Meni se jednom desilo da su me pustili 5 minuta pre prvog startnog broja. Ako na brzincu od nekih 35 km imaš samo par minuta, moraš veoma brzo da voziš. Tu može da bude 150-200 krivina. Ukoliko bih u svaku krivinu ušao sekundu sporije od prvog takmičara, to je 3.5 minuta-već te je sustigao! Dakle, moraš da voziš „na nož“. Upravo zbog takvih propusta, uvedeno je pravilo da SC vozilo ide na 10, 12 minuta u odnosu na ostale“.
GPSrbija: Izdvojite nam neko svoje iskustvo sa kružnih trka.
„Bio sam na Grobniku kada se na trci prikoličara desio sudar. Izašao sam na stazu u bezbednosnom vozilu i sve smo odradili kako treba. Nažalost, suvozač je poginuo. Potresno je bilo i na Lovćenu 2015. Mlad momak je nastradao pred ciljem. Odvezao sam ga do bolnice na Cetinju jer Hitna pomoć nije mogla da prođe. Kasnije su ga prebacili za Beograd, ali i on je preminuo. To je taj sport. Video sam i lepu i ružnu stranu. Nažalost, ponekada je dovoljna samo jedna greška. Divan, ali opasan sport“.
GPSrbija: Šta mislite o Formuli-e?
„Mislim da nije loša za početnike. Znate, danas je neverovatno teško ući u Formulu 1. Nije bitno koliko ste dobar vozač.
GPSrbija: Čemu onda mogu da se nadaju mladi vozači sa ovih prostora?
„Navešću Vam jedan primer-super talentovan momak iz Hrvatske je bio na testiranju u Red Bull-u. Njih 300 je pozvano u Barcelonu gde je on napravio izuzetan rezultat. Međutim, prihvaćen je Rus koji je bio pet puta lošiji. Na kraju su mu vrlo otvoreno rekli da dolazi iz zemlje koja ima 4.5 miliona stanovnika što ne može da se poredi sa ruskim tržištem“.
„Slična je situacija i sa mladim Nikolom Miljkovićem. Dečko je svetsko čudo. Siguran sam da bi mogao da vozi Formulu 1. A možda treba razmišljati drugačije. Danas je sve marketing. Dakle, kada bi Miljković napravio 1.000.000 svojih dresova i da to bude nacionalni brend sa cenom od 10 evra, mogao bi da skupi dovoljno novca za F1. To bi moglo da se odradi kroz dobro osmišljenu kampanju-mirisi, hemijske… sve sa njegovim imenom i eto predstavnika u elitnom takmičenju“.
„Uostalom, svi znamo kako je pokojni Senna ušao u Formulu 1. Pitanje je kako bi se njegova karijera razvijala da mu ujak nije bio vlasnik rudnika dijamanta i da nije platio tadašnjih pola miliona funti kako bi Senna seo u Lotus. Dakle, on je bio i prvak Brazila u kartingu, neverovatan talenat, ali da nije bio finansijske podrške možda bi propao“.
GPSrbija: Koje emisije i štampu iz sveta auto-moto sporta volite da pratite?
„Pre svega, „Top gear“. To je vrhunska emisija. Volim da čitam „Vrele gume“ i „Top speed“, a posebno mi je drago što postoje sportski portali i što ljudi ih ljudi sve više posećuju“.
