„Na kraju nisam imao snage da pokušam da preteknem Petruccija. Ipak, kada pomislim da se do petka nije znalo da li ću uopšte moći da vozim, ne mogu da budem nezadovoljan“.
U prvim krugovima trke u Mugellu, činilo se da su svi Rossijevi fizički problemi iščezli. Doctor je poveo i neko vreme uspevao da održi prvu poziciju. Nedugo zatim je ipak usporio i videlo se da ne može da isprati visok ritam.
“Velika je šteta što se nisam plasirao na podijum. To je uvek cilj, ali ovde u Mugellu je to još važnije. Iako sam bio ubeđen da ću moći da napravim podvig, duboko u sebi sam osećao da fizički neću izdržati 23 kruga. Jedna stvar je da se odveze krug na treningu jer posle toga sledi predah. Potpuno je drugačije kada treba izdržati celu trku“.
„Posle 8 krugova sam bio gotov. Na kraju nisam imao snage da pokušam da preteknem Petruccija. Ipak, kada pomislim da se do petka nije znalo da li ću uopšte moći da vozim, ne mogu da budem nezadovoljan. Bitno je da motor dobro radi i da smo brzi, konkurentni. Dakle, jedini problem je bilo moje loše fizičko stanje“.
“Ako je trebalo da izgubim 3.mesto od nekog, onda mi je drago što je to bio Danilo. On je moj dobar prijatelj. Bilo bi lepo da smo mogli da imamo samo italijanski podijum, mada nisam o tome razmišljao tokom trke“.
Rossi je ipak imao razloga za slavlje u Mugellu. Andrea Migno je doneo prvu pobedu njegovoj ekipi, i to baš pred domaćim navijačima.
“Ponosan sam i srećan. Nisam plakao, ali sam bio iskreno dirnut. Znam koliko je Migno posvećen na treninzima i kako naporno radi zato što svi smatraju da je manje talentovan od drugih“.
„Sa druge strane, Pasini je odvezao trku života. To je nešto o čemu svi sanjaju. Šta možete poželeti više nego da preteknete svoje rivale u poslednjem krugu na Casanova-Savelli? Mattia je zaslužio ovo. Mnogi su digli ruke od njega. Takođe, srećan sam i zbog Dovija”.