Predstojeća sezona biće jubilarna deseta za Moto3 kategoriju, koja nam u poslednjih nekoliko godina pruža i više nego uzbudljive borbe za svaki milimetar na stazi između Honde i KTM-a, kao i kategorija u kojoj su postali šampioni i ujedno stasali sjajni vozači, poput Vinalesa, A.Markeza, B.Bindera, Mira i Martina koji su sada deo krem društva.
Prošlu sezonu ćemo pamtiti po tome da su trojica vozača (Arenas, Arbolino i Ogura) do poslednje trke u Portimau imali šanse za osvajanje krune, a u toj igri se, uz najviše pobeda u sezoni (Qatar, Španija i Austrija) i uz malo sreće najbolje snašao Arenas. Pitanje je da li bi uopšte uzeo titulu da Arbolino spletom okolnosti (zbog sumnje da je zaražen korona virusom) nije propustio prvu trku u Aragonu.
Ako izuzmemo tu trku, Arbolino je završio sve trke u sezoni, za razliku od Arenasa koji je imao četiri nezavršene trke (Andaluzija, Austrija, Catalunya i Evropa).
Uprkos nedostatku trijumfa, trećeplasirani u konačnom poretku, Ogura se držao na vrhu liste zbog čestih dobrih rezultata. Od ukupno 15 trka, 7 je završio na podijumu. Ipak, prosečne partije u poslednjim trkama su ga koštale titule.
Uz pomenutu trojicu, odličan utisak i prelazak u Moto2 je obezbedio i R.Fernandez, koji je imao 6 pol pozicija. Dobre rezultate u kvalifikacijama nije uspevao da pretoči u trkama sve do poslednje tri trke, kada je zabeležio dve pobede i jedno treće mesto. U Portimau se na najbolji mogući način oprostio od najniže kategorije, sa pol pozicijom, pobedom i najbržim krugom trke.
Prelazak u srednju kategoriju je zapečatio i Vietti, vozač SKY VR46 tima, ujedno i član Akademije velikog Valentina Rossija. Sa tri podijuma (dve pobede i treće mesto) uspeo je da dokaže da ima brzinu, talenat i da itekako ima šta da kaže na svetskoj sceni. Jedina slaba tačka mu je konstantnost, koju će morati da savlada. Imajući u vidu da ima ozbiljnog šefa i tim iza sebe, velike su šanse da će i to nadomestiti.
Odlaskom pomenute petorice, vrata do naslednika Arenasovog prestola ostaju širom otvorena. Najveće šanse za to imaju:
Jaume Masia, koji je lane na Hondi Leopard Racinga završio sezonu na šestom mestu u generalnom poretku, uz dva trijumfa u Aragonu i drugo mesto u Austriji koji su mu bili najbolji rezultati, uz pol poziciju u Le Mansu. Ove godine je prešao u Red Bull KTM Ajo ekipu, i potvrdio je epitet favorita kao najbrži vozač na nedavnom testu u Qataru. Ako bude bio pouzdaniji nego inače, itekako treba računati na 20-godišnjeg Španca.
Ništa manje kvalitetni nisu ni vozači Petronasa, veteran Moto3-ki John McPhee kome će iskustvo biti kamen temeljac ka šampionskom pohodu, i Darryn Binder, kome brzine, hrabrosti i izuzetnih partija u trkama ne manjka, dok su mu trenutne slabe tačke kvalifikacije, konstantnost i pouzdanost. Ako to uspe da popravi, ima velike šanse da se popne na tron, po uzoru na starijeg brata Brada, kome je to uspelo 2016.
Od italijanskih vozača, najveći favorit je svakako Dennis Foggia, koji je za razliku od Masie, ostao u Leopardu.
Potencijalno bi mogao da iznenadi i Jeremy Alcoba, koji je lane bio debitant godine, tzv. „Rookie of the Year“ koji je bio treći na poslednjoj prošlogodišnjoj trci u Portimau, kao i mnogi iskusni vozači, poput Tatsukija Suzukija, Gabriela Rodriga i ostalih.
Od debitanata, najveće šanse za nagradu „Rookie of the Year“ imaju Pedro Acosta i Xavier Artigas.