„Sa Paolom Simoncellijem imam divan, iskren odnos. Osećam se kao član porodice“.
Tatsuki Suzuki je već godinama jedan od najboljih Moto 3 vozača. Japanski as odavno živi na Jadranskoj rivijeri, u mestu Riccone, blizu čuvenog Misana. Zimsku pauzu provodi u Italiji jer zbog pandemije nije mogao u posetu domovini.
Suzuki je nedavno dao zanimljiv intervju za portal corsedimoto.com, a ovo su najzanimljiviji delovi.
Kako ocenjuješ prethodnu sezonu? Da li si bio zadovoljan svojom vožnjom?
To nije bila normalna godina jer nam je pandemija poremetila sve planove. U prvom delu sezone sam bio dobar i do Misana sam bio u trci za titulu. Nažalost, slomio sam zglob i zato sam bio mnogo lošiji u finišu. Ipak, kada se sve uzme u obzir, mislim da mogu da budem zadovoljan. Bio sam konkurentan. Smatram da mogu da ostvarim vrhunske rezultate, ali prethodno moram da naučim da budem malo strpljiviji. U Moto 3 klasi ima mnogo konkurentnih vozača, nivo je izuzetno visok i teško je prognozirati ko će biti najbolji. Zato sam ponosan na sve što sam uradio do sada.
Ko te je posebno impresionirao, čak i tokom proteklih godina?
Bez sumnje Jorge Martin! Kada smo vozili u istoj klasi, toliko je bio dobar da sam povremeno bio razočaran misleći: ‘Nemoguće je da se u Moto 3 vozi ovako brzo!’ Jedva čekam da vidim šta će uraditi u kraljevskoj kategoriji.
Da li je tačno da si bio blizu prelaska u Moto 2?
Kada su se pojavile glasine o odlasku Bastianinija u MotoGP, pokušali smo da vidimo da li mogu da zauzmem njegovo mesto. To je odličan, jak tim i zato ne čudi što su mnogi želeli da zamene Eneu. Na kraju su izabrali drugog vozača,a ja sam odlučio da sačekam novu priliku. Smatrao sam da bi bilo bolje da ostanem u Moto3 i ove godine, iako se osećam spremnim za srednju klasu.
A kako je započelo tvoje prijateljstvo sa Bastianinijem?
Zbližili smo se ove godine. Viđali smo se i ranije, ali ne tako često kao 2020. Covid je svima promenio život-pre pandemije svi smo imali svoju rutinu, ali sada smo morali da budemo veoma oprezni. Dakle, ili smo ostajali kod kuće ili smo izlazili sa „sigurnim“ ljudima. Vozači su bili jedan od „sigurnih“ ljudi, stalno su nas testirali. Enea i ja smo slični, uvek se smejemo. Sada smo pravi prijatelji, a interesantno je to što uglavnom ne pričamo o motorima, već imamo sasvim druge teme.
Šef tvog tima, Paolo Simoncelli je jedan od omiljenih ljudi u padoku. Kako se slažeš sa njim?
Imamo divan, iskren odnos. Osećam se kao član porodice. Nema laži, kada razgovaramo uvek kažemo istinu, bez uvijanja. Ponekad smo tako direktni da se malo i sukobimo. To nije ništa strašno, svako ima svoje mišljenje.
Kakav je život u Italiji u poređenju sa Japanom?
Mirniji, vreme sporije prolazi. U Japanu je sve užurbano, ljudi neprestano jure. Primera radi, supermarketi su uvek otvoreni, 24 sata dnevno svakog dana, čak i tokom praznika. Kad nešto propustite, znate da će trgovina uvek biti na raspolaganju. Međutim, ako bih morao da biram gde ću živeti, bez dileme bih proveo ceo svoj život u Italiji. Ima toliko lepih stvari: hrana, mesta za boravak… bolje se živi.