Bilbordi od 300 km/h: Marlboro – početak i kraj

Ovo je priča o samom početku crveno-bele kombinacije u Formuli 1

Ovo će biti jedan u seriji tekstova koje ćemo objavljivati i kroz koje ćemo se podsećati različitih ikoničnih sponzora čije su boje krasile trkačke automobile i motocikle koji su „grmeli“ trkačkim stazama i koje su vozili najveći heroji na dva ili četiri točka.

Od sedamdesetih godina prošlog veka su se uvek izdvajali bolidi sa crveno-belom kombinacijom. Zajedničko za sve bolide sa ovom kombinacijom je bio sponzor. Naravno, reč je o Marlboru koji je podržavao mnoge ekipe iz najbržeg cirkusa na svetu. Najpoznatije su saradnje sa McLarenom i Ferrarijem, ali danas ćemo se baviti drugim ekipama.

Američka kompanija u Formulu 1 ulazi 1972. godine.  Partner sa kojim je Marlboro ušao u nešto odakle nije izašao ni dan danas je ekipa British Racing Motors. Uvertira za tu sezonu je bila odlična. Iz jedne teške sezone BRM je 1971. izvukao drugo mesto u šampionatu konstruktora. Osnova je bila gotovo ista, ali to nije bilo dovoljno za dobre rezultate. Te sezone je zabeležena samo jedna pobeda na velikoj nagradi Monaka kada je Jean-Pierre Beltoise u kišnim uslovima slavio. Ova trka ostaje upisana kao poslednja trka na kojoj je slavio BRM, ali I jedina pobeda za Beltoisea u karijeri. Zanimljivo je da je te sezone Helmut Marko, jedan od vodećih ljudi projekta Red Bulla, bio jedan od vozača britanske ekipe.

Iz jedne čudne godine gde se tragalo za pravim bolidom. Sa P160C-om se ulazi u 1973. godinu, pomenuti bolid je odradio sam kraj prošle sezone i početak nove. Ovaj model je izuzetno bitan pošto je u njemu Niki Lauda upisao prvi nastup u Formuli jedan. Lauda je za svoj debi morao platiti. Te godine je bilo nekoliko svetlih tačaka Clay Regazzoni je došao do pol pozicije na velikoj nagradi Argentine. Međutim to nije uspeo da prenese na samu trku pošto je završio kao sedmi. Glavni problem te godine bila je nepouzadanost bolida to je dovelo do toga da su na kraju sezone završili kao sedmi u plasmanu konstruktora.

Naredna godina je bila i poslednja u kojoj su Marlboro i BRM sarađivali. Bila je to čudna godina za ovu saradnju. BRM je nastupao sa dva različita bolida na stazi. Jedan je bio u bojama Marlbora, dok drugi nije. BRM P160E, bolid sa bojama Marlbora, je osvojio svega dva boda u prvih jedanaest trka. Američka kompanija je odlučila da se povuče iz saradnje pred veliku nagradu Švedske.

Ova saradnja je obeležila poslednje svetle dane BRM-a. U bojama Marlbora su poslednji put slavili I došli do pol pozicije.

Marlboro se nakon BRM-a okrenuo saradnji sa ekipom Willamsa. Sir Frank Williams je odmah po osnivanju ekipe sklopio saradnju sa američkom kompanijom. Williams nikada nije nastupao sa bolidom koji je kompletno bio posvećen Marlboru, već su to bili amblemi marke cigareta. Veliki uspeh je stigao već prve godine. Na velikoj nagradi Nemačke Jacques Laffite donosi prvi podium u istoriji ekipe. Pored plasmana na postolje to su bili i prvi bodovi za britansku ekipu. Naredne godine se saradnja nastavlja, ali bez uspeha, nije bilo osvojenih bodova te godine.

Marlboro je sa Willamsom sarađivao samo te dve sezone. Zanimnljivo je da je Marlboro prošao kroz sve tri ekipe koje se smatraju za najveće ikada i da je uvek bio tu kada je bilo bitno.

Alfa Romeo je bio sledeći saradnik Marlbora. Saradnja je započeta 1980. godine. Prve godine saradnje je došla su samo dva plasmana u bodove na velikoj nagradi Italije i Nemačke. Alfa je imala velike tehničke probleme te sezone pošto su samo tri puta završili trku. Imali su potencijala za nešto više, naprimer Bruno Giacomelli je imao pol poziciju na poslednjoj trci te sezone, ali to nisu uspeli da prenesu u trku.

Naredne godine Alfa u svojoj garaži ima bivšeg prvaka Maria Andrettia. I ove sezone su imali veliki problema sa mnogo ne završenih trka. Najbolji plasman te sezone stigao je u poslednjoj trci kada je Bruno Giacomelli stigao do treće pozicije. Ukupno su prikupili  deset bodova te sezone što je bilo dovoljno za devetu pozicju u šampionatu konstruktora.

Alfa Romeo je 1982. godine dugo čekao na prve bodove. Na velikoj nagradi Monaka stižu prvi bodovi, ali i podium, Andrea De Cesaris je zavšio kao treći. Uz povremeno osvajanje bodova te sezone italijanska ekipa sezonu završava kao deseta u plasmanu konstruktora sa sedam bodova.

Poslednja sezona u kojoj su Alfa Romeo i Marlboro sarađivali je bila 1983. Alfa je ponovo imala raznih problema u prvom delu sezone. Do velike nagrade Nemačke su imali samo jedan osvojen poen. Na Hockenheimringu je Andrea De Cesaris došao do druge pozicije. Italijan je do kraja sezone odvezao dosta dobro, na zatvaranju sezone na stazi u Južnoj Africi je uspeo da dođe do druge pozicije. Sezonu su završili kao šesti u plasmanu konstruktora, dok je De Cesaris bio osmi u plasmanu vozača.

Na kraju 1983. godine je Marlboro napustio Alfa Romeo i posvetio se saradnji sa McLarenom…