Razgovarali smo sa jednim od osnivača nemačke škole za mlade talente u oblasti moto sporta. Karl Schuhardt je vrlo rado podelio sa nama zanimljive priče iz svog bogatog iskustva.
GPSrbija: Kako ste se zainteresovali i zavoleli moto sport? Da li ste vozili i aktivno učestvovali u takmičenjima?
Karl Schuhardt: Moja ljubav prema motosportu se razvila veoma rano. Bio sam još uvek dečak kada sam napravio svoj prvi moped. Posle nekoliko godina, uključio sam se u Enduro sports. To je bilo moje prvo iskustvo. Od svoje 18 godine sam aktivni učesnik Enduro sports takmičenja.
Posle nekoliko godina, sa i bez puno uspeha, dobio sam ponudu da postanem deo logistike i da se uključim u organizaciju trka za kompanije poput Metzelera, Pirellija, Uvexa i Magure. Mlad kao što sam bio, nisam mogao reći ne takvoj ponudi. Od tada sam vozio kamion sa gumama, kacigama i upravljačima kroz Evropu, na sva svetska i evropska prvenstva u Enduro sportu i Moto Crossu.
GPSrbija: Recite nam nešto više o svojoj školi za mlade talente. Koliko godina ona postoji? Koji su najveći uspesi koje su postigli momci iz Vaše škole?
Karl Schuhardt: Jedno vreme sam vodio kondicione treninge za vozače. Potom sam dobio poziv od nemačkog auto kluba (ADAC) da se uključim u njihove sportske aktivnosti. Počev od 1997., vodio sam ADAC Junior kup za trke koje su se vozile na motorima Aprilia 125cc.
U školu su se prijavljivali mladi uzrasta od 13 do 18 godina. Motor i njegova tehnička oprema bili su obavezni i mogli su da se menjaju samo u određenoj, minimalnoj meri.
Juniors kup je otvoren jednonedeljnim uvodnim kursom u Italiji, a završio se konačnom trkom za vežbu, poput preseason. Momci su naučili sve što je trebalo da znaju o trkama. Dakle, ne samo kako ubrzati, već i disciplinu, tačnost, red i pre svega odvajanje od roditelja koji su, naravno, sve „bolje znali“.
Nakon toga, organizovano je 8 trka u Nemačkoj, Holandiji i Austriji. Naravno, momak koji je osvojio najviše poena je postao šampion ADAC Junior kup takmičenja.
Time sam se bavio do 2014. Povukao sam se kada se pojavila klasa novih, četvorotaktnih motora.
Iz ovog takmičenja u svetski šampionat su se uključili brojni talentovani vozači, kao što su: Stief Jenkner (125 CC), Dario Giuseppetti (125CC), Dirk Reissmann (125CC), Dirk Heideolf (125CC), Katja Pönsgen (250CC), Tom Lüthi (Moto GP), Stephan Bradl (Moto GP), Marcel Schröter (Moto 2), Philipp Öttel (Moto 3)…..
GPSrbija: Na osnovu svog bogatog iskustva, šta mislite u kojim godinama je najbolje početi sa treninzima i trkama?
Karl Schuhardt: Uzrast nije presudan kada se započinje sa moto sportom. Postoje talenti u svim grupama, ali bi trebalo početi što je ranije moguće, što znači 7-8 godina za mini klase. Od tada se može pratiti kako se vozač razvija.
Valentino Rossi nije započeo do 15. godine, a Italijanski juniorski kup, koje je sličan Nemačkom kupu, nikada pre nije imao velikih uspeha sa vozačima.
Mora da se izgradi dobra mreža da bi se ostvario uspeh. To je mana sistema – možete imati ogroman talenat, ali ako nemate dobru pouzdanu mrežu ljudi koji vas podržavaju, obično ne uspete. Takođe, dug je put od nacionalnih prvenstva do svetskog šampionata – čak i u Španiji i Italiji. Sećam se kako je 1996. Valentino Rossi stajao u spoljnom delu padoka na Le Mansu jer nije dobio propusnicu.
Talenat nije sve, on čini 40 do 50% uspeha vozača. Sve ostalo je težak rad na sebi i izgradnja mreže. Šta vredi ako je neko talenatovan i brz, a ne dobije prave gume? Da bi se uključio u svetski šampionat, dobrom vozaču treba najmanje 5-6 godina.
Takođe, on mora da zna kako da se proda. Pogledajte Valentina Rossija i Stefana Bradla – vrlo velika razlika na ljudskom nivou. Bradl nikada neće biti rođeni pobednik.
GPSrbija: Pomenuli ste da ste radili sa Schrotterom. Da li ste odmah uočili da se izdvaja, da je bolji od ostalih?
Karl Schuhardt: Sa Schröterom sam radio u periodu 2001-2003. U to vreme niste mogli da vidite da li je talentovan. Već je učestvovao u nemačkom prvenstvu, ali u međuvremenu je mnogo je radio na sebi kako bi bio još brži. Vozač vas svojom postojanošću uveri da je veliki. Sigurno nije lako prepoznati budućeg šampiona.
GPSrbija: Od svih vozača sa kojima ste radili, koga biste posebno izdvojili?
Karl Schuhardt: Tom Lüthi (World Championship), Rolf Dieffenbach (Moto Cross), Edi Hau (Enduro), Ralf Waldmann (World Championship), Helmut Dähne (Endurance).
GPSrbija: Sreli smo se posle trke u Misanu. Šta je, po Vašem stručnom mišljenju, tako posebno u Rivijeri kod Riminija kada najveći broj talentovanih italijanskih vozača dolazi upravo odatle? Nemoguće je da se budući šampioni rađaju samo na Jadranskoj obali. Da li to znači da su tamo najbolje moto škole?
Karl Schuhardt: Italiijanska i španska federacija shvataju moto sport veoma ozbiljno. Oni podstiču mlade talente, ali ukoliko ne odgovaraju po raznim kriterijumima, onda će biti odbačeni ili odmah ili kad malo porastu. Naravno, Rossijev uticaj na Rivijeri je ogroman i nekako su baš na to području najviše tražili nove nade.
Max Biaggi, na primer, dolazi iz Rima, koji je veoma udaljen od Rossijeve rivijere. Naravno, talentovanih vozača ima svuda gde postoje staze i valjan metod treninga. Međutim, kao što sam već rekao, potrebna je dobra promocija mladih vozača i velika količina novca.
*Posebno se zahvaljujemo g-dinu Schuhardtu na ekskluzivnim fotografijama koje možete pogledati u galeriji:
