U periodu od 1987. do 1993, u automobilima ovih ekipa sedele su neke od najvećih zvezda Formule 1.
Ovo će biti jedan u seriji tekstova koje ćemo objavljivati i kroz koje ćemo se podsećati različitih ikoničnih sponzora čije su boje krasile trkačke automobile i motocikle koji su „grmeli“ trkačkim stazama i koje su vozili najveći heroji na dva ili četiri točka.
Nakon uspešnih godina u crno-zlatnim bojama brenda John Player Special, ekipa Lotusa se 1987. godine pojavila na stazi u kompletno žutoj boji brenda Camel. Sa ovom pronemon imidža automobila britanske ekipe došao je i novi dobavljač motora, pa je ovo bio prvi susret Ayrtona Senne sa Hondinim agregatima.
Japanski proizvođač je kao deo dogovora za dobavljanje Hondinog V6 turboprehranjivog motora doneo Senni novog timskog kolegu, pa je Brazilac garažu delio sa japanskim pilotom Satoruom Nakajimom. Na stazi su se, te sezone, vozači Lotusa trkali u još jednom ikoničnom automobilu, koji je nosio ime 99T. Još jedna novina koju je ovaj Lotus doneo je aktivno vešanje kontrolisano kompjuterom, na kojem je Lotus radio tokom prethodnih godina, a još ne potpuno razvijena forma aktivnog vešanja je viđena tokom 1983 (šasija Lotus 92).
Aktivno vešanje se smatralo poslednjom velikom inovacijom velikog Colina Chapmana. Sistem je funkcionisao tako da uvek automobil postavi na perfektan klirens za aerodinamički protok. Za vozače je ovo donelo veće brzine u prolasku kroz krivine i da je svaka guma imala što veću površinu prijanjanja. Dodatno, smanjena potrošnja guma je pomogla jer je ekipa Lotusa nastupala sa manjim uglom krila, zbog čega su postizali veću brzinu na pravcu.
Sve ovo je maskirala nova žuta boja, koja je na sebi u trkama u zemljama gde se nisu smeli pokazivati duvanski sponzori umesto reči „Camel“ imala napisanu reč „Lotus“ ili „Courtaulds“ ili samo logo brenda.
Sezona je loše započela, sa Sennom koji nije završio trku pred domaćom publikom u Brazilu. Tokom godine, uspeo je da doveze šasiju 99T koja je ravzijala 800 konjskih snaga do pobede na dve trke, u Monaku i Detroitu, a ta u Detroitu je bila njegova poslednja pobeda za Lotus, a i poslednja pobeda za ovog konstruktora u Formuli 1.
Senna je svoju poslednju sezonu kao vozač ekipe Lotusa završio na trećem mestu u generalnom iza vozača Williamsa Piqueta i Mansella, dok je Lotus isto bio trećeplasnirani konstruktor na kraju sezone, iza svojih rivala iz Britanije, Williamsa i McLarena.
Saradnja sa Hondom je trajala još tokom sledeće sezone, kada je u Sennino sedište došao njegov sunarodnik i aktuelni šampion, Nelson Piquet. Ta, 1988, prošla je u apsolutnoj dominaciji McLarena, dok je Lotus sezonu završio na četvrtoj poziciji u generalnom plasmanu. Najbolji rezultat za ekipu su bila tri treća mesta koja je Piquet osvojio u Brazilu, San Marinu i Australiji.
Restrukturiranje tima je bilo glavno dešavanje tokom 1989. godine, a u manjku dobavljača motora, Lotus se okrenuo brendu Judd, britanskom proizvođaču kojeg su osnovali John Judd i Jack Brabham 1971. i bili su jedna od prvih firmi koja je servisirala Cosworth motore.
Najbolji rezultati za ekipu te sezone su bili četvrta mesta za Piqueta na trkama za VN Velike Britanije, VN Kanade i VN Japana, dok je Nakajima dovezao svoj Lotus 101 do četvrtog mesta i najbržeg kruga na trci za VN Australije. Međutim, na kraju sezone, Piquet odlazi u Benetton, a Nakajima u Tyrell. Lotusov bilans na kraju godine – šesto mesto u šampionatu konstruktora.
Poslenja godina te decenije za Lotus je započela sa novim dobavljačem motora, italijanskim brendom Lamborghini koji je 1990. u automobile britanskog tima spakovao svoj V12 agregat. Vozačku postavu činili su Derek Warwick i Martin Donnelly. Dizajn šasije Lotus 102 nije bio impresivan i ekipa je tokom sezone osvojila samo tri poena (najslabiji rezultat za Lotus još od 1958) i završila šampionat kao devetoplasirani konstruktor.
Warwick je osvojio sve poene šestim mestom u Kanadi i petim mestom u Mađarskoj. Trka za VN Španije koja se tada vozila na stazi Jerez, Donnelly je imao strašan incident u krivini 12 i kao posledica povreda, do kraja sezone ga je zamenio Johnny Herbert. Lamborghini agregati su bili dosta nepouzdani i manjak rezultata je doveo do toga da je glavni sponzor, Camel, prekinuo saradnju sa ekipom.
Boje američkog duvanskog brenda Camel, međutim, nisu izostale sa startne liste 1991. Oni su svoju žutu boju preneli na automobile ekipe Benetton u većem kapacitetu, jer je pre toga Camel imao nešto manje prisustvo na automobilima britanskog tima. Slično kao i u slučaju ekipe Lotus, na trkama gde se nisu smeli promovisati duvanski brendovi, reč „Camel“ je menjana sa „Benetton“ ili sa logoom duvanskog brenda.
Nakon što je napustio Lotus, Piquet je i u Benettonu dočekao Camel brending, zajedno sa svojim timskim kolegom, Robertom Morenom. Tokom te sezone debitovao je i Benetton B191, delo dizajnera Johna Barnarda i Mikea Coughlana. B191 je pogonio Fordov V8 atmosferski motor sa 660 konjskih snaga.
Piquet je ovaj automobil dovezao do pobede u trci za VN Kanade i kasnije do trećeg mesta u trci za VN Belgije. Sa 38.5 osvojenih poena te sezone, ekipa je bila četvrtoplasirana u šampionatu konstruktora, a krajem sezone im se priključio mladi nemački pilot, Michael Schumacher, koji je zamenio Morena, nakon što je privukao pažnju na svom debiju u ekipi Jordan na trci za VN Belgije.
Benetton je želeo da uloži u budućnost tako što će angažovati mladu postavu. Sledeće sezone, Tom Wilkinsaw Racing kupuje udeo u ekipi i tandem Tom Wilkinsaw i Ross Brawn dolazi na poziciju upravljanja inženjerskim operacijama ekipe. Te sezone, tim je promenio lokaciju svoje fabrike i preselio se u mesto Enstone.
Piquet se povukao iz Formule 1 na kraju 1991. Njegovo mesto, za narednu sezonu, popunio je Brabhamov vozač Martin Brundle. Varijanta B automobila iz 1991. je korišćena u prve tri trke, gde Brundle nije završio ni jednu, a Schumacher je osvojio dva treća mesta. Šasija sa imenom B192, prvo delo čuvenog para Ross Brawn i Rory Byrne, je stigla na stazu, ali bez „prefinjenih“ pomoći za vožnju, koje su imali njihovi rivali – nisu imali aktivno vešanje, ABS, kontrolu proklizavanja i polu-automatski menjač.
Prva pobeda za Schumachera stiže, simbolično, na trci za VN Belgije, a mladi Nemac se još pet puta popeo na pobedničko postolje. Brundle je ekipi doneo još pet podijuma na putu ka trećem mestu u šampionatu konstruktora.
Identična sezona je bila i 1993. Brundle je otpušten iz ekipe i doveden je Riccardo Patrese. Šasija B193 je nadoknadila sve što je njenom prethodniku nedostajalo – sve potrebne tehničke alatke: aktivno vešanje, polu-automatski menjač i kontrola proklizavanja su se našle „ispod haube“.
Dve varijante ovog automobila su se trkale tokom godine i Schumacher je sa B specifikacijom šasije B193 pobedio na trci za VN Portugala, a sve trke koje je završio te godine, Schumacher je završio na pobedničkom postolju. Pored toga, Nemac je ostvario još sedam podijuma, a Partese je doneo još dva podijuma.Na kraju 1993, Benetton ponovo osvaja treće mesto u konkurenciji konstruktora, a još jedan impresivan podatak je to da je Schumacher u kvalifikacijama bio bolje plasiran od Ayrtona Senne u 8 od 16 trka te sezone.
Uz izazivača ekipe Williamsa za 1993, Benetton B193 je poslednji automobil u Formuli 1 koji je nosio obeležja brenda Camel, a tim iz Enstona se okrenuo ka još jednom duvanskom brendu sa čijim obeležjima će dugoročno biti uspešan, a to je Mild Seven.